Корак у информатичко друштво

Пошта Србије крупним корацима граби у информатичко друштво, у којем ће – како се очекује – чинити једну од најважнијих окосница. На самом измаку претходне године генерални директор Горан Ћирић, дипломирани инжењер електронике, представицима јавних гласила обелоданио је, у кратким цртама, будуће кључне пословно-технолошке смернице.

И на први поглед јасно је да се ова државна компанија, са израженом одговорношћу за запослене и друштвену заједницу, увелико осавремењује за изазове у 21. веку, по угледу на сличне у развијеним земљама.

Колико се и које информационо-комуникационе технологије, господине Ћирићу, примењују у ПТТ Србија?

– Поред тога што је предводник у поштанским услугама као јавни оператер, Пошта Србије је веома битан чинилац у развоју и примени информационо-комуникационих технологија. Осмишљена је нашироко коришћена комуникациона мрежа (PostNet), која повезује више од 1.400 пошта с готово 4.000 умрежених радних места, једна од најраспрострањенијих у овом делу Европе. Својим одликама (мултисервисна IP MPLS мрежа) и капацитетима једна од наших технолошких магистрала, јер омогућује непосредну (on line) размену и везу с ма којом јединицом у најзабаченијем делу Србије. Самим тиме постала је ослонац савремених државних услуга (електронска управа), што је недавно успешно приказано у пријављивању грађана за бесплатне акције.

Протеклих дана Пошта Србије је постала прво јавно тело за издавање електронских сертификата (сведочанство), чиме је направила велики корак у електронским услугама за потребе грађана, државних установа и правних лица.

Имамо више од 100.000 корисника најбољег пакета кабловских телевизијских канала, а знатан број правних лица, осим тога, користи ову мрежу за пренос података преко кабловског Интернета, све чешће закупом оптичких влакана. Због тога смо у понуду укључили FTTx услугу којом великим корисницима стављамо на располагање неограничене оптичке капацитете. Крајем прошле године потписали смо уговор с Министарством за телекомуникације и информатичко друштво да повежемо оптичком мрежом око 30 седишта државних органа у Београду, а корисници су и телекомуникациони оператери, комерцијалне банке и друге институције.

Велики удео на тржишту интернетских услуга има ПТТ Нет, један од провајдера с најдужом традицијом и највећим избором услуга на нашем тржишту.

Како у 21. веку изгледају поштанске услуге? У којој су се мери промениле у односу на скорашњу прошлост?

– Промена се,пре свега, види у директној повезаности са степеном коришћења Интернета и порастом броја рачунара.Развијене поштанске управе (Финска, на пример) најбољи су показатељда ће ове услуге у будућности све више бити електронске,а све мање папирне.Интересантно је да је пошта у развијеним земљама постала канал за рекламирање и директни маркетинг, јер тако наручену робу може да уручи преко своје мреже шалтера и поштоноша.

Шта се у свету данас нуди у овој области? Држите ли корак с развијеним земљама и компанијама?

– Трудимо се да одржимо корак с најразвијенијим поштама. Пред нама су два важна задатка. С једне стране, то је технолошко повезивање изнутра: процеси се прекидају,нису потпуно информатизовани, тако да у основној делатности (осим на шалтерским пословима) преовлађује мануелни рад.Нова технолошка апликација искључићеручно уношење података. С друге стране, ПТТ је у области дигиталних сертификата лидер на тржишту,као и у неким поштанским услугама где јеповезала коришћење информационих технологија с класичним пословима (на пример, поштанска електронска упутница). Исто тако наш кабловско-дистрибутивни систем је потпуно равноправан с водећимау земљи, а циљ је да такав положај задржимо.

Имате ли довољно стручњака, знања и новца да се ухватите у коштац с новим технолошко-пословним изазовима?

– То нам је обавеза,али треба напоменути дасу јавна предузећа расадник даровитих стручњака које не могу увек да задрже. Наша је предност у сталном развоју и сигурности пословања.

У којим подручјима и на којим пословима намеравате да уведете новине? Који су најкрупнији (капитални) захвати у скорој будућности?

– Наш главни задатак јесте обнова застареле технологије у преради писама и пакета. Осим тога, намеравамо да све услуге продајемоу интегрисаној понуди.Стратегија раста ће подразумевати и ново организационоустројство која ће, пре свега, бити подршка услугама, уз боље искоришћење и децентрализацију мреже.У средиште пословања постепено долази корисниккоји ће захтевати квалитетну услугу, па ћемо морати да је пружимо уколико желимо да задржимо водеће место на тржишту.Пут до таквог начина рада није толико дуг, мада то данас,можда, изгледа нестварно.

Одговора ли вам тржишно надметање, с обзиром да више нисте монополисти?

– Морам да истакнем да ми, чак, и у резервисаним услугама немамо монопол, а њега су све земље у свету давале својим поштама да би се очувао универзални сервис (слање писмо исто кошта у Београдуи ма којем месту у земљи).Општинска администрација,пореска управа,комунална предузећа,судови – свиимају и сопствене курире за посао који је поверен искључиво Пошти Србије. Осим слања пошиљки до 350 грама (грубо речено), све остало је комерцијални посао који обављамо уоштрим конкурентским условима: немачка,аустријска,француска,холандска поштасу преко својих испостава већ дуго у Србији.

С којим поштама сарађујете, колико су оне испред или иза наше, а нарочито у суседним земљама?

– Пошто је Србија један од оснивача Светског поштанског савеза, сарађујемо са свим поштама, иако смо у португалској и данској препознали нешто што нама одговара. И наравно, са свим земљама кандидатима за пријем у ЕУ преко европског удружења Post Europe.

Најављује се веома тешка година у економском смислу: Шта сте предузели да избегнете погубне последице светске кризе?

– Наша стратегија је јасна – веће учешће на тржишту поштанских услуга, уз подизање квалитета кроз аутоматизацију процеса прераде пошиљки. Увођење профитабилних пројеката у основној делатности – хибридна пошта и развој нових сервиса е-управе. Наравно, рационализација и смањивање трошкова.