Норвешка тежи ка ЕУ, не може више сама

Норвешка се поново суочава са питањем које деценијама дели њено друштво, наиме да ли је време да се придружи Европској унији.

Иако су грађани одбацили чланство на референдумима 1972. и 1994. године, промењене политичке и безбедносне околности у Европи поново су отвориле дебату о односу између Осла и Брисела.

Подстакнути могућим новим преговорима између Исланда и ЕУ, проевропски активисти у Норвешкој покушавају да врате питање чланства на политичку агенду, тврдећи да тренутни споразуми више нису довољни за изазове савременог света. Истовремено, противници чланства упозоравају на губитак суверенитета, претње домаћој пољопривреди и ограничен утицај који би Норвешка имала унутар европских институција.

„Имамо ово лето да достигнемо критичну масу када је у питању питање ЕУ“, рекла је Трине Лизе Сунднес, посланица Лабуристичке странке и председница проевропског Европског покрета, организације која се дуго залаже за улазак Норвешке у ЕУ.

Међутим, постоји и мана тренутне позиције Норвешке. Као држава која није чланица, она није аутоматски део уговора ЕУ, већ мора да преговара о свом приступању сваком од њих појединачно. Земља је такође била изостављена из царинских питања, што је, на пример, стварало потешкоће током трговинских спорова са Сједињеним Америчким Државама.

Противљење ЕУ може се наћи и на левици и на десници норвешке политичке сцене, мада из различитих разлога.

На левом центру, главне забринутости се односе на очување снажних радничких права у Норвешкој и заштиту домаће пољопривреде и рибарства, сектора који тренутно нису део споразума са ЕУ и опстају захваљујући огромним државним субвенцијама.

Али за присталице чланства, ови аргументи стари деценијама више нису убедљиви.

Због растућих геополитичких тензија и сумњи у подршку Сједињених Америчких Држава унутар НАТО-а, ЕУ је постала све важнији безбедносни актер, рекао је Фредрик Карстенс, генерални секретар Либералне странке, која је снажан присталица чланства у ЕУ.

„Више не можемо веровати САД, можда никада више. А у геополитичкој ситуацији у којој се тренутно налазимо, веома је опасно стајати сами. Норвешка је вероватно једна од најрањивијих земаља у Европи тренутно“, рекао је.

Политико пише да би двостепено гласање Исланда могло да послужи као модел: уместо гласања о приступању на крају процеса, Исланђани ће прво одлучити да ли преговоре уопште треба поново покренути. Ако земља добије повољан споразум, Сунднес се нада да би то могло да пробуди жељу за новим преговорима и у Норвешкој.