Зашто држава „просипа” млеко

Да ли ће за неки дан Немањином улицом испред владе уместо воде од отопљеног снега тећи – млеко?

Судећи по томе да сељаци у Војводини, Мачви и на југу Србије већ просипају млеко, могло би се очекивати да произвођачи после пошиљки упозоравајућих канти министру пољопривреде излију пред владом млеко и бес незадовољни његовом откупном ценом.

И најновија одлука Министарства пољопривреде да премија за литар испорученог млека ове године буде један динар, да се исплаћује тромесечно и увећава за још један динар за сваки литар млека „Е” класе тешко да ће задовољити произвођаче млека. Недавна дешавања на тржишту узроковала су драстичан пад цене сировог млека и раскидање стотина уговора млекара са сељацима и показала да постоје крупни системски поремећаји који угрожавају стратешки важну примарну пољопривредну производњу. Одлука државе да премира производњу млека са једним динаром по литру не прети да уништи само сељака као малог произвођача него и велике фарме. Једна од њих је БД „Агро” из Добановаца, а њен генерални директор Љубиша Јовановић тим поводом каже:

– Динар по литру је бесмислена заштита и боље да је не дају јер је то срамота. Наш концепт повраћаја уложеног капитала у ову инвестицију рађен је на просечној цени млека 35–37 евроценти. Ми смо по тој цени продавали млеко две године и по тој цени има смисла радити. Сада добијамо 26 динара. Нама је отказала сомборска млекара „Дукат”, а недавно су нам нудили десетогодишњи уговор и партиципацију у инвестицији. Прерађивачи млека масовно отказују уговоре са сељацима. Последњи месец дана у Србији је поклано неколико хиљада говеда, сељаци просипају млеко, и ја сам просипао млеко. Сада радимо са 30 одсто капацитета. Сви који су прерађивали наше млеко кажу да такво никад нису видели.  

БД „Агро” није било какав произвођач млека. Добановачка фарма је највећа појединачна фарма кравамузара у Европи, а ротационо измузиште „ГА-вествалија” имају само још две фарме – у САД и Саудијској Арабији. 

Инвеститор из Канаде купио је 2005. године за 5,8 милиона евра потпуно уништено некадашње огледно пољопривредно добро „Будућност” из Добановаца и основао БД „Агро”. За три године инвестирао је око 60 милиона евра у реструктурирање фарме.

– Затекли смо поражавајућу ситуацију. Дуг добављачима и држави био је преко пет милиона евра, 70 одсто крава било је болесно од леукозе, због лоше исхране и ветеринарске заштите проценат морталитета телади био је преко 45 одсто, штале су биле потпуно девастиране, неупотребљива инфраструктура, веома стара механизација, преко 70 одсто радника без школе или са основном школом.   

Реструктурирање је почело ограничавањем земљишног поседа и билансирањем хране за стоку. За пет милиона евра купљена је нова механизација, а урађена је и комплетна инфраструктура. У другој фази реконструисане су штале на преко 200.000 квадрата, изграђена три музна центра и купљена врхунска шталска опрема од холандског „Де Бура“ и ротоизмузиште од „ГА-вествалија”. У јуну 2008. године слетео је први карго авион компаније „Атлас“ са 176 крава расе „холштајн-фризијан“ из Канаде. Свака јуница коштала је 5.100 евра по комаду, а поређења ради најбоља немачка коштала је 2.700 евра. Те краве у другој-трећој лактацији дају око 11.000 литара годишње, а српски просек је 4.800 литара млека. „Нико никада у Србији није увезао оволико оваквих животиња“ – каже Јовановић. Од јуна је увезено 1.300 комада, план је да ове године стигне још пет авиона и да се на фарми нађе 2.400 крава музара.

– Оно са чиме нисмо рачунали јесте неадекватна подршка државе. Сталан пад субвенција за литар млека сасвим сигурно неће охрабрити нове инвеститоре – каже Јовановић. – Ни ја, ни онај који ми је поверио новац на управљање нисмо рачунали да ће нас задесити ово што нам је држава урадила. Кад смо дошли на ову фарму, премија је била четири динара, премија је сада један динар, а за наше екстрамлеко још динар, то значи два динара. У Хрватској заштита је 0,12 евроценти, у земљама ЕУ је 25 евроценти.

Директор Јовановић каже да се није много узбудио, иако није било пријатно, кад је сомборски „Дукат“ отказао уговор јер је рачунао на резервно решење.

– Рачунао сам да сирово млеко оваквог квалитета могу да продам било где у Европи – каже директор БД „Агро“. – Уосталом, већ сам имао на столу понуду италијанске групе „Паданија“ да купује од нас сирово млеко. Био сам, међутим, шокиран кад сам сазнао да наша влада није ни предвидела да се Србија кандидује за извоз сировог млека у Европску унију. И сада уместо да добијем 36 евроценти по литри млека колико ми даје „Паданија“, ја добијем 26 динара и треба да будем пресрећан јер други несрећници добијају испод 20 или 17 динара. Ово што се сада ради у откупу млека, то је буразерска економија. Прошле године министар Слободан Милосављевић је рекао да нам је ЕУ дозволила извоз млека и млечних производа, и то је стајало на сајту Министарства. Јавно питам у чему је проблем да нам држава да само системски оквир да можемо да продамо свој производ у Европској унији. Кад смо купили и модернизовали ову фарму рачунали смо на тржиште ЕУ и оно би нам било решење у садашњој кризи тржишта млека у Србији. Не љутимо се на прерађиваче. Они сада имају вишак млека, њихова је процена докле могу да депрецирају произвођаче у цени ценећи шта то значи за њих кад дође до дефицита млека. Они могу да плате колико тржиште одређује, и то је у реду. Нама је држава административном грешком сузила тржиште. Наше млеко неко хоће да купи у Европској унији и да плати девет евроценти више од цене на српском тржишту. На нашу овогодишњу производњу то је преко два милиона евра. Значи, нама је држава узела те паре. Ми смо направили фарму која може да произведе најквалитетније млеко у светским размерама и она је модел како Србија треба да се припреми за ЕУ. То је пример да Србија може да произведе добро млеко, да Србија може да извезе сирово млеко, да Србија може да живи од извоза пољопривредних производа.

(/slika2)Директор Јовановић писао је 10. фебруара премијеру и председнику државе, али се до сада нико није огласио. Тражио је да држава створи услове за извоз сировог млека и да се преиспита политика субвенционисања примарне производње.

– Не постоји аграрна политика, не постоји стратешки производ, не постоји позициониран српски производ, не постоји синергија државе и произвођача на одрживости прехрамбеног производа „мејд ин Србија“, не постоји никаква идеја да се афирмише сељак и да није срамота бити сељак. Све указује на краткорочне, изнуђене мере државне интервенције које често имају хистеричан призвук. Субвенције за примарну производњу су стратешки важне за државу. Влада каже да за то нема пара у буџету, а има пара за аутопут Баточина–Крагујевац и за плате „Застави“.

Миша Бркић

-----------------------------------------

Улога државе

У БД „Агро” сматрају да је изостала преко потребна улога државе:

– да структурним и на дуги рок одрживим мерама коначно утврди оквир и перспективу у примарној производњи,

– да постави јасне границе заштите, које су гарантоване и на шта произвођачи могу да рачунају,

– да створи системске предуслове за извоз и тако прошири тржишне опције, у првом реду према ЕУ,

– да у сарадњи са приватним бизнисом дугорочно гарантује квалитет српског пољопривредног производа

– да афирмише пољопривредну производњу и идеју да није, што је у Србији уврежено, срамота бити модеран фармер.

-----------------------------------------

„Подстицаји”

Министарство пољопривреде је пре неки дан саопштило „...да ће и у 2009. години уврстити млеко међу производе чији се извоз стимулише уз субвенције од 15 одсто вредности извезене робе... Министарство пољопривреде најављује да ће бити донета уредба којом ће за генетско унапређење сточарства бити додељиване субвенције и то 12.000 динара по крави...“

– Од Фонда за развој нисмо могли да добијемо ни динар, јер политика Србије је да не финансира развој примарне производње. Али су зато кредите из Фонда добијали произвођачи це-деа или млекаре. А шта ће нам млекара ако немамо примарну производњу – каже Јовановић.

-----------------------------------------

Сви трпе

Сомборска млекара „Сомболед“ не откупљује млеко због тешке и сложене ситуације на тржишту.

Директорка маркетинга „Сомболеда“ Милица Шетка изјавила је агенцији Бета да је услед смањење потрошачке моћи домаћих купаца и утицаја глобалне кризе и рецесије смањена потрошња млека и млечних производа. „Комплетна млечна индустрија бележи пад или стагнацију продаје, повећање залиха, а уочена је и растућа неликвидност код многих привредних субјеката”, рекла је она. Због тога су прерађивачи млека присиљени да прилагоде количине откупљеног млека волумену производње, односно продаје.

„Последњих неколико месеци откупљивали смо све понуђено млеко упркос економској неисплативости, ради добре партнерске сарадње с кооперантима, али смо сада присиљени да делимично обуставимо откуп млека до стабилизације стања на тржишту. Ово је ситуација у којој сви трпе”, рекла је Шетка.