Инкубатор у коме сазревају идеје

Крагујевац – Кад је градска администрација толико загушена да ту више „ни игла“ не може да стане, право решење за младе а незапослене стручњаке је Бизнис иновациони центар, заправо недавно отворени „инкубациони студио“ за покретање малог и средњег бизниса из области услуга и високих технологија. Директор БИЦ-а Драган Ранковић каже за наш лист да поменути простор пружа сјајну прилику младим Крагујевчанима да се искажу и уновче своју креативност.

– Идеја градске управе била је да тек свршеним студентима омогући да што пре дођу до посла. Ми смо им понудили могућност да отворе своју фирму и самостално развијају бизнис. То им је, тако смо проценили, далеко боље него да теже чиновничким пословима, за које ионако више нема места у локалној администрацији – каже Ранковић за „Политику“.

Изузимајући београдски, крагујевачки БИЦ једини је такве врсте у Србији, док су у другим градовима „инкубациони студији“ окренути покретању производње. Крагујевачки БИЦ, објашњава Ранковић, дефинисан је као место развоја малих и средњих предузећа која се баве услужним делатностима и чистим технологијама.

– Пошли смо од чињенице да је Крагујевац универзитетски центар са великим бројем младих стручњака који, често, дуго траже посао, а неретко се запошљавају и ван своје струке. Зато је наш БИЦ окренут развоју услужних делатности и високих технологија које се, пре свега, заснивају на производњи софтвера, продаји робе и услуга путем Интернета и изради свих врста медијских презентација – напомиње Ранковић.

Од децембра прошле године, када је зграда БИЦ-а отворена, у њу су се уселиле три фирме, а места има за још 18. Други јавни конкурс за пријем нових „станара“ биће расписан за који дан. Ранковић каже да је интересовање велико, али упозорава да су услови прилично строги.

(/slika2)– Предузеће које жели да закупи простор не може бити старије од годину дана, а његови власници не могу да имају више од 35 година. Уколико испуњавају те услове, они добијају бенефицирану цену закупа простора и сваку врсту помоћи запослених у БИЦ-у, од презентације њихове фирме до успостављања контаката са већ искусним бизнисменима и банкама које су спремне да кредитирају њихове идеје – истиче директор БИЦ-а.

Тек основаним фирмама БИЦ нуди могућност закупа простора по ценама нижим од тржишних, с тим да у првој години имају обавезу да плате свега 30 одсто уговорене закупнине. У другој години, цена закупа је 60 одсто укупне цене, а у трећој плаћају 80 одсто. Под овим условима, у БИЦ-у могу да остану три године.

Један од првих „станара“ БИЦ-а је и Дизајн студио „Бокс“, чији је власник Мирољуб Матовић, графички дизајнер са крагујевачког Филолошко-уметничког факултета. Он каже да БИЦ нуди разноразне повољности, али осниваче упозорава да је „много шта остало само на папиру“, те да му још увек није понуђен „прави уговор“.

– Још не успевамо да се договоримо о конкретној цени закупа, а и неке друге ствари не штимају, при чему мислим на презентацију наших дизајнерских производа и повезивање са банкама и фондовима од којих бисмо могли да узмемо кредит. Ипак, ово је тек почетак, па се надам да ће убрзо све профункционисати – каже Матовић.

Бране Карталовић

----------------------------------------------

Помогли Американци и Холанђани

Из Националног инвестиционог плана за отварање БИЦ-а издвојено је 25 милиона динара, а америчке невладине организације „Вока“ и „Мега“ уложиле су 150.000 долара за опремање простора, изградњу паркинга и умрежавање рачунара. Са 1,5 милиона евра, овај пројекат је подржала и влада Холандије, односно њена агенција „Спарк“. Осим градске управе, у оснивању БИЦ-а су учествовала и локална удружења привредника, Регионална привредна комора и Регионална агенција за локални економски развој.