Метро

1982.године–идејно решењење прве линије класичног метроа,  самодоприносом грађана прикупљено 200 милиона долара 

1985.године–изменама плана наметнут аутомобилско-трамвајски модел саобраћаја.

2003.године–генералним планом Београда предвиђена изградња лаког метроа, који ће коштати око пола милијарде евра

2007.година–најављени радови

Сачињен је пројекат за првих четрнаест километара, односно трасу Стари Mеркатор–Терзије, Теразије–Вуков споменик, Скупштина–Прокоп–Аутокоманда, Скупштина–Калемегдан. Возови би полазили на свака три минута и превозили 25.600 путника. Првом фазом метроа обухваћени су најважнији коридори, тако да би практично по њеном окончању Теразије биле претворене у пешачку зону. И оно што је најважније путници би из најудаљенијих насеља стизали на посао за највише пола сата. Стотине стручњака окупљених око Сектора за метро, међу којима су архитекта Бранислав Јовин, руководилац пројекта, Михаило Малетин, професор Грађевинског факултета, Јован Катанић, који се у то време бавио саобраћајним решењима у Урбанистичком заводу, предложили су два шинска система: градски (да повезује стамбена насеља са центром града) и регионални (који би повезао Београд са Батајницом, Винчом и Железником).

Овај пројекат, у време када је настао, оцењен је као најбољи у Европи, мада је и сада у потпуности применљив, уверени су његови творци.

Са комплетном опремом коштао би око милијарду евра. Километар изградње кошта око 65 милиона евра, а за сваку наредну фазу годишње би требало издвојити 80 милиона евра. Иако заговорници класичног метроа већ годинама скрећу пажњу да је то једино дугорочно решење за јавни превоз, садашњи градски челници су одлучили да га замене лаким метроом, који ће се делимично кретати испод земље, а делом по тлу. Оцењено је да је изградња класичног метроа нерентабилна, јер је раст броја становника, па самим тим и број путника у односу на осамдесете године прилично умањен. Други аргумент је цена. Прва линија лаког метроа, дужине од 14,5 километара коштала би нешто мање од пола милијарде евра. Први радови на деоници од Устаничке, преко Булевара краља Александра, Трга Републике до Творничке улице у Земуну, одложени су за наредну годину, а први путници се очекују 2012.године.