Metro

1982.godine–idejno rešenjenje prve linije klasičnog metroa,  samodoprinosom građana prikupljeno 200 miliona dolara 

1985.godine–izmenama plana nametnut automobilsko-tramvajski model saobraćaja.

2003.godine–generalnim planom Beograda predviđena izgradnja lakog metroa, koji će koštati oko pola milijarde evra

2007.godina–najavljeni radovi

Sačinjen je projekat za prvih četrnaest kilometara, odnosno trasu Stari Merkator–Terzije, Terazije–Vukov spomenik, Skupština–Prokop–Autokomanda, Skupština–Kalemegdan. Vozovi bi polazili na svaka tri minuta i prevozili 25.600 putnika. Prvom fazom metroa obuhvaćeni su najvažniji koridori, tako da bi praktično po njenom okončanju Terazije bile pretvorene u pešačku zonu. I ono što je najvažnije putnici bi iz najudaljenijih naselja stizali na posao za najviše pola sata. Stotine stručnjaka okupljenih oko Sektora za metro, među kojima su arhitekta Branislav Jovin, rukovodilac projekta, Mihailo Maletin, profesor Građevinskog fakulteta, Jovan Katanić, koji se u to vreme bavio saobraćajnim rešenjima u Urbanističkom zavodu, predložili su dva šinska sistema: gradski (da povezuje stambena naselja sa centrom grada) i regionalni (koji bi povezao Beograd sa Batajnicom, Vinčom i Železnikom).

Ovaj projekat, u vreme kada je nastao, ocenjen je kao najbolji u Evropi, mada je i sada u potpunosti primenljiv, uvereni su njegovi tvorci.

Sa kompletnom opremom koštao bi oko milijardu evra. Kilometar izgradnje košta oko 65 miliona evra, a za svaku narednu fazu godišnje bi trebalo izdvojiti 80 miliona evra. Iako zagovornici klasičnog metroa već godinama skreću pažnju da je to jedino dugoročno rešenje za javni prevoz, sadašnji gradski čelnici su odlučili da ga zamene lakim metroom, koji će se delimično kretati ispod zemlje, a delom po tlu. Ocenjeno je da je izgradnja klasičnog metroa nerentabilna, jer je rast broja stanovnika, pa samim tim i broj putnika u odnosu na osamdesete godine prilično umanjen. Drugi argument je cena. Prva linija lakog metroa, dužine od 14,5 kilometara koštala bi nešto manje od pola milijarde evra. Prvi radovi na deonici od Ustaničke, preko Bulevara kralja Aleksandra, Trga Republike do Tvorničke ulice u Zemunu, odloženi su za narednu godinu, a prvi putnici se očekuju 2012.godine.