Хантавирус није нови ковид 19

Реална опасност од ширења андског соја хантавируса на општу популацију после појаве заразе овим вирусом на крузеру „МЦ Хондијус” не постоји, зато што је потребан ближи и дуготрајан контакт са зараженом особом, а сви људи који су били на броду стављени су под здравствени надзор. За разлику од Северне и Јужне Америке, где се јавља овај сој вируса, у Србији се спорадично појави сој који се у народу зове мишја грозница, али који последњих година није имао епидемијске размере.

У разговору за „Политику” примаријус др Славица Марис, епидемиолог и начелник Јединице за контролу и превенцију заразних болести Градског завода за јавно здравље у Београду, објашњава да је важно избегавање боравка на местима на којима знамо да можемо доћи у контакт са мишоликим глодарима, чијим се излучевинама преноси вирус. „То су шуме, ливаде, али и подруми, тавани, које одлучимо да очистимо након неког времена, а да је постојала могућност присуства мишева, односно глодара. Никада не треба метлом обавити суво чишћење, већ је потребно попрскати подове дезинфекционим средством, влажним крпама то пребрисати, а пре тога ставити маску која мора да прекрије и нос и уста. Треба носити и рукавице. Само тако смо заштићени. Требало би да водимо рачуна и око одлагања отпадака хране, јер свако задржавање хране и сваки отпад привлаче глодаре, јер то је њима извор хране. Ако су ти отпади близу места где станујемо, боравимо, радимо, онда је и за нас већи ризик за појаву инфекције. Добра хигијена руку је веома значајна у превенцији свих болести које се преносе и респираторним путем и преко цревних заразних болести, па и ових хантавирусних инфекција”, истакла је др Марис.

Да ли може да уследи пандемија хантавируса, као што је био случај са ковидом 19? И шта се дешава ако се неко зарази на путовању?

Хантавируси се не преносе лако као грип или ковид 19. Не постоји могућност да се у Србији јави нека велика епидемија, нити смо је регистровали од када ја радим овај посао. Када је реч о могућности да неко ко је заражен унесе вирус у земљу, треба знати да се свака особа која борави у тим ендемским подручјима где се јављају болести попут хеморагијске грознице, маларије или денге ставља под обавезан здравствени надзор. Они добијају решење од граничне санитарне инспекције и у обавези су да се јаве у року од 24 сата надлежном заводу за јавно здравље. Тако не постоји ризик од даљег, већег ширења, нарочито не епидемијског ширења ове болести.

Али може да дође до мутације вируса? Многи се плаше да је он на крузеру мутирао.

Сваки вирус може да мутира. Али ако говоримо о епидемији на крузеру, рађена су истраживања, генетско секвенцирање и доказано је да је код свих оболелих присутан исти серотип и да нема никакве мутације.

Шта је заправо хантавирус и да ли је то неки нови вирус?

Хантавируси представљају једну групу антигенских сродних вируса и постоје више од 140 година. Први пут је хеморагијска грозница са бубрежним синдромом описана 1884. године у Кореји, под називом корејска хеморагијска грозница и од тада се региструје широм света. Природни резервоари ових вируса су мишолики глодари. И углавном они изазивају инфекцију код ових глодара који немају симптоме болести, али зато излучују вирус у спољашњу средину својим урином, изметом или пљувачком и представљају извор заразе за човека. Постоји јако велики број различитих серотипова хантавируса, више од 20, али је само релативно мали број оних који се могу пренети са животиње на човека. У зависности од географског подручја, различита је распрострањеност ових вируса, а самим тим и мишоликих глодара. Када је у питању Европа, Азија, Балкан, наша земља, ту имамо серотип Добрава–Београд, где је резервоар шумски миш, и овај серотип изазива једну од тежих форми болести. Затим имамо јако често пумала серотип, који је чест не само код нас у Србији, односно на Балкану, већ и у Европи и резервоар за овај вирус представљају шумске волухарице. Такође, серотип сеул се често среће не само у Европи већ и у Азији, а његов резервоар су градски пацови.

Да ли се другачији сој вируса јавља у Северној и Јужној Америци?

Тамо имамо друге врсте доминантних серотипова, укључујући и андес серотип, који је изазвао епидемију на броду, а резервоар овог вируса представљају дугорепи мишеви, који углавном живе у Аргентини и Чилеу. На Балкану не постоје ови глодари, па самим тим не постоји вероватноћа да се вирус, чак и ако га неко ко је заражен унесе у земљу, пренесе на животиње, и онда са животиње на животиње, па да се одржава тај вирус и створи његово природно жариште. Кад кажемо природно жаришне инфекције, шта то подразумева? Морамо имати резервоаре болести, у овом случају су то мишолики глодари, морамо имати узрочника болести, у овом случају је то хантавирус, и оног осетљивог организма, значи да се пренесе на организам, у овом случају на човека. Засад не постоје услови за одржавање и пренос овог андес вируса.

Какав се хантавирус јавља у нашој земљи?

У нашој средини имамо серотипове који изазивају хеморагијску грозницу са бубрежним синдромом. На нашим просторима је 1954. године први пут описано ово обољење, а прву епидемију узроковану хеморагијском грозницом са бубрежним синдромом регистровали смо 1961. године на Фрушкој гори, у војном колективу на логоровању. У нашим условима ову болест зовемо мишја грозница.

И она је у принципу стално присутна и на нашим просторима ми је региструјемо скоро сваке године у последњој деценији, када смо укупно забележили 127 случајева оболевања. Прошле године у Србији имали смо два случаја, 2024. је било 11 случајева, а у Београду један.

Да ли сте приметили да је неких година долазило до већег броја оболелих и шта је на то утицало?

На то утичу такозване мишје године, односно године када се бележи велика популација мишоликих глодара и самим тим је већи ризик и за пренос инфекције на људе. На пример, 2023. година је у Србији била таква, па смо регистровали 31 случај хеморагијске грознице са бубрежним синдромом, а у Београду три случаја.

Шта погодује тим „мишјим годинама”?

Углавном им претходе благе зиме, када има више падавина, као и њихова природна храна, обично су то жиреви. Тада се више размножавају мишолики глодари.

Ко најчешће оболева од овог вируса?

Најчешће оболевају особе које због природе свог посла долазе у контакт са овим мишоликим глодарима, са њиховим секретима и излучевинама, а то су шумски радници, ловци, пољопривредници, војници када бораве на терену, односно приликом логоровања.

Која је разлика између хантавируса који се јавио на броду и оног који се спорадично појави у Србији?

Смртност је знатно већа код хантавирусног плућног синдрома, који се појавио на том броду, износи и до 40 одсто, а за хеморагијску грозницу са бубрежним синдромом, која се овде појављује, она износи од мање од један до 15 одсто. Такође, разлика између ова два синдрома јесте и у начину преноса вируса. Код оба типа синдрома, оног који изазива хантавирусни плућни синдром и оног који изазива хеморагијску грозницу са бубрежним синдромом, пренос је могућ директним и индиректним контактом. То значи директним контактом са излучевинама, секретима мишоликих глодара, преко урина, измета, пљувачке, углавном удисањем аеросола који су контаминирани овим зараженим честицама, које су се или путем урина или пљувачке нашле у прашини, подигле се и онда се удисањем унесу у организам. До директног контакта долази приликом хватања тих глодара или њиховог уклањања, ако не користимо рукавице. Један од ређих путева заразе јесте употребом хране и воде које су загађене. За андес вирус је доказано преношење са човека на човека. И овај пренос је документован 30 година уназад, али увек се напомиње да контакт треба да буде близак и пролонгиран са оболелом особом. Не можемо рећи да се често дешава пренос вируса са човека на човека.

Али људи су уплашени ако се вирус преноси путем ваздуха, а они се налазе на неком затвореном месту без природне вентилације?

Не можемо занемарити преношење инфекције путем ваздуха. То је и доказано у једној епидемији која се десила 2018. године у Аргентини, где су оболеле 34 особе, било је 11 смртних исхода. Истраживачи су покушали да нађу који је то пут преноса инфекције, а у питању је такође био андес вирус. Особа је са симптомима болести боравила на једном рођенданском слављу, где је била у контакту са 100 званица око 90 минута. Оболеле особе су биле на удаљености око 2,5 метара од заражене особе и нису имале никакав блиски, физички контакт са том особом, већ се инфекција искључиво могла пренети путем капљица, односно ваздушним путем. У тој епидемији је документован пренос овог вируса преко ваздуха.

Да ли се разликују симптоми болести код соја вируса који је потврђен на крузеру и оног који се јавља на нашем простору?

Клиничка слика између два синдрома је различита. Када говоримо о хантавирусном плућном синдрому који изазива андес вирус, симптоми су повишена, висока температура, главобоља, болови у мишићима, гастроинтестинални симптоми, као што су мучнина, повраћање, болови у стомаку, али након четири до 10 дана од почетка болести могућа је прогресија болести која доводи до стварања кашља, отежаног дисања и осећаја притиска у грудима због накупљања течности у плућима. Може изазвати и шок и, нажалост, често због компликација на плућима и срцу долази до смртног исхода. А ако говоримо о хеморагијској грозници са бубрежним синдромом, ово обољење има пет фаза болести. Прва је фебрилна фаза, где уочавамо прво високу телесну температуру која обично настаје нагло, иде и до 40 степени, имамо присутну дрхтавицу, главобољу, болове у крстима и у трбуху, гастроинтестиналне сметње, мучнину, повраћање, бол у стомаку, а могу се јавити и црвенило лица и тачкаста крварења. У другој фази имамо нормализацију телесне температуре, она се спушта, али имамо пад крвног притиска и појаве крварења по кожи и слузокожама, због чега је и ово обољење добило назив хеморагијска грозница. Тако да и у овој фази може настати шок. Следећа фаза је олигурична фаза када долази до нормализације крвног притиска, али се смањује лучење мокраће, односно излучивање мокраће, па долази чак до престанка излучивања мокраће, оштећени су бубрези, не раде добро. Следећа, четврта фаза је диуретична фаза, када се регулише то излучивање мокраће и самим тим је то пут ка опоравку. Реконвалесцентна фаза траје неколико месеци, од четири до 12 недеља.

Како се потврђује присуство болести и да ли постоји лек против хантавируса?

Лабораторијска дијагностика подразумева серолошко тестирање, односно доказивање специфичних хантавирусних, специфичних ИгМ, односно ИгГ растућих антитела, али ПЦР методама га је такође могуће идентификовати. Што се пре постави дијагноза, раније ће и започети адекватна терапија. Ми немамо специфичну антивирусну терапију против ових вируса, већ се даје супортивна терапија која је фокусирана пре свега на клиничке симптоме болести и на праћење евентуалних компликација. Веома је важно да се лекару дају комплетни подаци о кретању и о евентуалној експонираности могућим вирусима, местима где су боравили у последњих неколико недеља пре испољавања симптома болести. Јер инкубација за хантавирус износи од једне до осам недеља. То је период од контакта са вирусом, односно уношења вируса у организам до испољавања првих симптома болести. Особа која након осам недеља добије симптоме неће прво помислити: „Е, то је због тога што сам боравио у Аргентини или што сам био у викендици, где сам чистио таван или подрум.”

Увек постоји ризик

Доста људи сада страхује да може да се зарази ако крене на путовање бродом. Колика је реална опасност?

Увек постоји ризик, јер то су велики крузери, затворени простори са слабом вентилацијом. На крузеру где је избила епидемија имали смо индексни случај, који ми зовемо нулти пацијент, који се заразио боравком у Аргентини, где је био на некој депонији да посматра птице. Он је боравком на броду заразио остале. Ту се тачно уклапа тај период инкубације, супруга му је била најближи контакт и оболела је, као и други људи на броду јер у простору постоји затворени вентилациони систем. То представља већи ризик за ширење ових инфекција путем ваздуха, односно путем тих вентилација. У овој епидемији имамо и два члана посаде која су оболела, лекара и још једног водича… Претпостављам да су сви ти контакти били у првим данима болести са првооболелим пацијентом. Када се повећава број оболелих, самим тим је и број њихових контаката већи, па се прогресивно шири епидемија.