Hantavirus nije novi kovid 19

Realna opasnost od širenja andskog soja hantavirusa na opštu populaciju posle pojave zaraze ovim virusom na kruzeru „MC Hondijus” ne postoji, zato što je potreban bliži i dugotrajan kontakt sa zaraženom osobom, a svi ljudi koji su bili na brodu stavljeni su pod zdravstveni nadzor. Za razliku od Severne i Južne Amerike, gde se javlja ovaj soj virusa, u Srbiji se sporadično pojavi soj koji se u narodu zove mišja groznica, ali koji poslednjih godina nije imao epidemijske razmere.

U razgovoru za „Politiku” primarijus dr Slavica Maris, epidemiolog i načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, objašnjava da je važno izbegavanje boravka na mestima na kojima znamo da možemo doći u kontakt sa mišolikim glodarima, čijim se izlučevinama prenosi virus. „To su šume, livade, ali i podrumi, tavani, koje odlučimo da očistimo nakon nekog vremena, a da je postojala mogućnost prisustva miševa, odnosno glodara. Nikada ne treba metlom obaviti suvo čišćenje, već je potrebno poprskati podove dezinfekcionim sredstvom, vlažnim krpama to prebrisati, a pre toga staviti masku koja mora da prekrije i nos i usta. Treba nositi i rukavice. Samo tako smo zaštićeni. Trebalo bi da vodimo računa i oko odlaganja otpadaka hrane, jer svako zadržavanje hrane i svaki otpad privlače glodare, jer to je njima izvor hrane. Ako su ti otpadi blizu mesta gde stanujemo, boravimo, radimo, onda je i za nas veći rizik za pojavu infekcije. Dobra higijena ruku je veoma značajna u prevenciji svih bolesti koje se prenose i respiratornim putem i preko crevnih zaraznih bolesti, pa i ovih hantavirusnih infekcija”, istakla je dr Maris.

Da li može da usledi pandemija hantavirusa, kao što je bio slučaj sa kovidom 19? I šta se dešava ako se neko zarazi na putovanju?

Hantavirusi se ne prenose lako kao grip ili kovid 19. Ne postoji mogućnost da se u Srbiji javi neka velika epidemija, niti smo je registrovali od kada ja radim ovaj posao. Kada je reč o mogućnosti da neko ko je zaražen unese virus u zemlju, treba znati da se svaka osoba koja boravi u tim endemskim područjima gde se javljaju bolesti poput hemoragijske groznice, malarije ili denge stavlja pod obavezan zdravstveni nadzor. Oni dobijaju rešenje od granične sanitarne inspekcije i u obavezi su da se jave u roku od 24 sata nadležnom zavodu za javno zdravlje. Tako ne postoji rizik od daljeg, većeg širenja, naročito ne epidemijskog širenja ove bolesti.

Ali može da dođe do mutacije virusa? Mnogi se plaše da je on na kruzeru mutirao.

Svaki virus može da mutira. Ali ako govorimo o epidemiji na kruzeru, rađena su istraživanja, genetsko sekvenciranje i dokazano je da je kod svih obolelih prisutan isti serotip i da nema nikakve mutacije.

Šta je zapravo hantavirus i da li je to neki novi virus?

Hantavirusi predstavljaju jednu grupu antigenskih srodnih virusa i postoje više od 140 godina. Prvi put je hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom opisana 1884. godine u Koreji, pod nazivom korejska hemoragijska groznica i od tada se registruje širom sveta. Prirodni rezervoari ovih virusa su mišoliki glodari. I uglavnom oni izazivaju infekciju kod ovih glodara koji nemaju simptome bolesti, ali zato izlučuju virus u spoljašnju sredinu svojim urinom, izmetom ili pljuvačkom i predstavljaju izvor zaraze za čoveka. Postoji jako veliki broj različitih serotipova hantavirusa, više od 20, ali je samo relativno mali broj onih koji se mogu preneti sa životinje na čoveka. U zavisnosti od geografskog područja, različita je rasprostranjenost ovih virusa, a samim tim i mišolikih glodara. Kada je u pitanju Evropa, Azija, Balkan, naša zemlja, tu imamo serotip Dobrava–Beograd, gde je rezervoar šumski miš, i ovaj serotip izaziva jednu od težih formi bolesti. Zatim imamo jako često pumala serotip, koji je čest ne samo kod nas u Srbiji, odnosno na Balkanu, već i u Evropi i rezervoar za ovaj virus predstavljaju šumske voluharice. Takođe, serotip seul se često sreće ne samo u Evropi već i u Aziji, a njegov rezervoar su gradski pacovi.

Da li se drugačiji soj virusa javlja u Severnoj i Južnoj Americi?

Tamo imamo druge vrste dominantnih serotipova, uključujući i andes serotip, koji je izazvao epidemiju na brodu, a rezervoar ovog virusa predstavljaju dugorepi miševi, koji uglavnom žive u Argentini i Čileu. Na Balkanu ne postoje ovi glodari, pa samim tim ne postoji verovatnoća da se virus, čak i ako ga neko ko je zaražen unese u zemlju, prenese na životinje, i onda sa životinje na životinje, pa da se održava taj virus i stvori njegovo prirodno žarište. Kad kažemo prirodno žarišne infekcije, šta to podrazumeva? Moramo imati rezervoare bolesti, u ovom slučaju su to mišoliki glodari, moramo imati uzročnika bolesti, u ovom slučaju je to hantavirus, i onog osetljivog organizma, znači da se prenese na organizam, u ovom slučaju na čoveka. Zasad ne postoje uslovi za održavanje i prenos ovog andes virusa.

Kakav se hantavirus javlja u našoj zemlji?

U našoj sredini imamo serotipove koji izazivaju hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom. Na našim prostorima je 1954. godine prvi put opisano ovo oboljenje, a prvu epidemiju uzrokovanu hemoragijskom groznicom sa bubrežnim sindromom registrovali smo 1961. godine na Fruškoj gori, u vojnom kolektivu na logorovanju. U našim uslovima ovu bolest zovemo mišja groznica.

I ona je u principu stalno prisutna i na našim prostorima mi je registrujemo skoro svake godine u poslednjoj deceniji, kada smo ukupno zabeležili 127 slučajeva obolevanja. Prošle godine u Srbiji imali smo dva slučaja, 2024. je bilo 11 slučajeva, a u Beogradu jedan.

Da li ste primetili da je nekih godina dolazilo do većeg broja obolelih i šta je na to uticalo?

Na to utiču takozvane mišje godine, odnosno godine kada se beleži velika populacija mišolikih glodara i samim tim je veći rizik i za prenos infekcije na ljude. Na primer, 2023. godina je u Srbiji bila takva, pa smo registrovali 31 slučaj hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom, a u Beogradu tri slučaja.

Šta pogoduje tim „mišjim godinama”?

Uglavnom im prethode blage zime, kada ima više padavina, kao i njihova prirodna hrana, obično su to žirevi. Tada se više razmnožavaju mišoliki glodari.

Ko najčešće oboleva od ovog virusa?

Najčešće obolevaju osobe koje zbog prirode svog posla dolaze u kontakt sa ovim mišolikim glodarima, sa njihovim sekretima i izlučevinama, a to su šumski radnici, lovci, poljoprivrednici, vojnici kada borave na terenu, odnosno prilikom logorovanja.

Koja je razlika između hantavirusa koji se javio na brodu i onog koji se sporadično pojavi u Srbiji?

Smrtnost je znatno veća kod hantavirusnog plućnog sindroma, koji se pojavio na tom brodu, iznosi i do 40 odsto, a za hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom, koja se ovde pojavljuje, ona iznosi od manje od jedan do 15 odsto. Takođe, razlika između ova dva sindroma jeste i u načinu prenosa virusa. Kod oba tipa sindroma, onog koji izaziva hantavirusni plućni sindrom i onog koji izaziva hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom, prenos je moguć direktnim i indirektnim kontaktom. To znači direktnim kontaktom sa izlučevinama, sekretima mišolikih glodara, preko urina, izmeta, pljuvačke, uglavnom udisanjem aerosola koji su kontaminirani ovim zaraženim česticama, koje su se ili putem urina ili pljuvačke našle u prašini, podigle se i onda se udisanjem unesu u organizam. Do direktnog kontakta dolazi prilikom hvatanja tih glodara ili njihovog uklanjanja, ako ne koristimo rukavice. Jedan od ređih puteva zaraze jeste upotrebom hrane i vode koje su zagađene. Za andes virus je dokazano prenošenje sa čoveka na čoveka. I ovaj prenos je dokumentovan 30 godina unazad, ali uvek se napominje da kontakt treba da bude blizak i prolongiran sa obolelom osobom. Ne možemo reći da se često dešava prenos virusa sa čoveka na čoveka.

Ali ljudi su uplašeni ako se virus prenosi putem vazduha, a oni se nalaze na nekom zatvorenom mestu bez prirodne ventilacije?

Ne možemo zanemariti prenošenje infekcije putem vazduha. To je i dokazano u jednoj epidemiji koja se desila 2018. godine u Argentini, gde su obolele 34 osobe, bilo je 11 smrtnih ishoda. Istraživači su pokušali da nađu koji je to put prenosa infekcije, a u pitanju je takođe bio andes virus. Osoba je sa simptomima bolesti boravila na jednom rođendanskom slavlju, gde je bila u kontaktu sa 100 zvanica oko 90 minuta. Obolele osobe su bile na udaljenosti oko 2,5 metara od zaražene osobe i nisu imale nikakav bliski, fizički kontakt sa tom osobom, već se infekcija isključivo mogla preneti putem kapljica, odnosno vazdušnim putem. U toj epidemiji je dokumentovan prenos ovog virusa preko vazduha.

Da li se razlikuju simptomi bolesti kod soja virusa koji je potvrđen na kruzeru i onog koji se javlja na našem prostoru?

Klinička slika između dva sindroma je različita. Kada govorimo o hantavirusnom plućnom sindromu koji izaziva andes virus, simptomi su povišena, visoka temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima, gastrointestinalni simptomi, kao što su mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, ali nakon četiri do 10 dana od početka bolesti moguća je progresija bolesti koja dovodi do stvaranja kašlja, otežanog disanja i osećaja pritiska u grudima zbog nakupljanja tečnosti u plućima. Može izazvati i šok i, nažalost, često zbog komplikacija na plućima i srcu dolazi do smrtnog ishoda. A ako govorimo o hemoragijskoj groznici sa bubrežnim sindromom, ovo oboljenje ima pet faza bolesti. Prva je febrilna faza, gde uočavamo prvo visoku telesnu temperaturu koja obično nastaje naglo, ide i do 40 stepeni, imamo prisutnu drhtavicu, glavobolju, bolove u krstima i u trbuhu, gastrointestinalne smetnje, mučninu, povraćanje, bol u stomaku, a mogu se javiti i crvenilo lica i tačkasta krvarenja. U drugoj fazi imamo normalizaciju telesne temperature, ona se spušta, ali imamo pad krvnog pritiska i pojave krvarenja po koži i sluzokožama, zbog čega je i ovo oboljenje dobilo naziv hemoragijska groznica. Tako da i u ovoj fazi može nastati šok. Sledeća faza je oligurična faza kada dolazi do normalizacije krvnog pritiska, ali se smanjuje lučenje mokraće, odnosno izlučivanje mokraće, pa dolazi čak do prestanka izlučivanja mokraće, oštećeni su bubrezi, ne rade dobro. Sledeća, četvrta faza je diuretična faza, kada se reguliše to izlučivanje mokraće i samim tim je to put ka oporavku. Rekonvalescentna faza traje nekoliko meseci, od četiri do 12 nedelja.

Kako se potvrđuje prisustvo bolesti i da li postoji lek protiv hantavirusa?

Laboratorijska dijagnostika podrazumeva serološko testiranje, odnosno dokazivanje specifičnih hantavirusnih, specifičnih IgM, odnosno IgG rastućih antitela, ali PCR metodama ga je takođe moguće identifikovati. Što se pre postavi dijagnoza, ranije će i započeti adekvatna terapija. Mi nemamo specifičnu antivirusnu terapiju protiv ovih virusa, već se daje suportivna terapija koja je fokusirana pre svega na kliničke simptome bolesti i na praćenje eventualnih komplikacija. Veoma je važno da se lekaru daju kompletni podaci o kretanju i o eventualnoj eksponiranosti mogućim virusima, mestima gde su boravili u poslednjih nekoliko nedelja pre ispoljavanja simptoma bolesti. Jer inkubacija za hantavirus iznosi od jedne do osam nedelja. To je period od kontakta sa virusom, odnosno unošenja virusa u organizam do ispoljavanja prvih simptoma bolesti. Osoba koja nakon osam nedelja dobije simptome neće prvo pomisliti: „E, to je zbog toga što sam boravio u Argentini ili što sam bio u vikendici, gde sam čistio tavan ili podrum.”

Uvek postoji rizik

Dosta ljudi sada strahuje da može da se zarazi ako krene na putovanje brodom. Kolika je realna opasnost?

Uvek postoji rizik, jer to su veliki kruzeri, zatvoreni prostori sa slabom ventilacijom. Na kruzeru gde je izbila epidemija imali smo indeksni slučaj, koji mi zovemo nulti pacijent, koji se zarazio boravkom u Argentini, gde je bio na nekoj deponiji da posmatra ptice. On je boravkom na brodu zarazio ostale. Tu se tačno uklapa taj period inkubacije, supruga mu je bila najbliži kontakt i obolela je, kao i drugi ljudi na brodu jer u prostoru postoji zatvoreni ventilacioni sistem. To predstavlja veći rizik za širenje ovih infekcija putem vazduha, odnosno putem tih ventilacija. U ovoj epidemiji imamo i dva člana posade koja su obolela, lekara i još jednog vodiča… Pretpostavljam da su svi ti kontakti bili u prvim danima bolesti sa prvoobolelim pacijentom. Kada se povećava broj obolelih, samim tim je i broj njihovih kontakata veći, pa se progresivno širi epidemija.