Небеска узданица

Русија улаже у велику модернизацију провереног бомбардера Ту-160М, извештава амерички портал 19FortyFive. Упркос недостатку стелт технологије, носач ракета добија нове моторе, напредну електронику и припрема се за постављање хиперсоничних ракета Кинжал.

Ту-160М може да носи до шест крстарећих ракета Х-55СМ намењених за ударе по копненим циљевима. Свака може бити наоружана термонуклеарном бојевом главом од 200 килотона или конвенционалном високоексплозивном бојевом главом.

У ишчекивању новог стелт бомбардера ПАК ДА, који би могао да се такмичи са америчким Б-21, активно се спроводи велика модернизација бомбардера дугог домета Ту-160М.

Овај авион, развијен 1980-их, не поседује стелт технологију. Руски Ту-160 је у неким аспектима упоредив са америчким Б-52, јер су оба авиона значајно надограђена како би се продужио њихов век трајања. Оба су такође дизајнирана за дејство у мање напетом ваздушном простору због своје величине и рањивости на ловце и модерне системе противваздушне одбране.

Међутим, модернизована верзија руског бомбардера Ту-160М добила је побољшани навигациони систем и аутопилот нове генерације.

Као и код америчког Б-52, модернизација Ту-160М је заиста обимна. Она обухвата рад на варијанти Ту-160М2 са побољшаним мотором НК-32, системима за електронско ратовање, стакленом кабином и радаром НВИ-70.

Ту-160 је опремљен крстарећим ракетама.

Авион је такође наоружан са шест крстарећих ракета за напад на земљу Х-55СМ, од којих свака може да носи нуклеарну или ненуклеарну бојеву главу.

Бојева глава би могла бити или термонуклеарна бојева глава снаге 200 килотона или конвенционална високоексплозивна бојева глава. Руска корпорација Ростех планира да производи два нова Ту-160М годишње, повећавајући њихову производњу на 10 до 2027. године.

За разлику од класичног Б-52 из вијетнамског доба, Ту-160, који је пројектовао Тупољев, први пут је ушао у употребу током совјетске ере, 1980-их. Изглед руског Ту-160 више подсећа на велики, издужени бомбардер Б-1Б, способан да носи масивни терет, са максималном тежином при полетању до 300 тона.

Русија тежи да одржи активну и борбено спремну флоту бомбардера, али Ту-160М ​​се суочава са многим истим проблемима као и Б-1Б и Б-52. Једноставно речено, овом застарелом руском бомбардеру недостаје стелт технологија потребна за савремене борбене услове.

Труп авиона Ту-160М заиста подсећа на бомбардер Б-1Б, са уским, издуженим носом и заобљеним предњим делом.

Ту-160М ​​против Б-52

Упркос недостатку стелт технологије код Ту-160М, америчко искуство је показало да уз правилно одржавање и структурну подршку, старији авиони могу остати спремни за борбу деценијама након истека њиховог предвиђеног века трајања. Ово се односи и на амерички бомбардер Б-52, који може да служи скоро 100 година.

модернизована верзија руског бомбардера Ту-160М добила је побољшани навигациони систем и аутопилот нове генерације. Ту је и питање хиперсоничног оружја, за које се зна да Русија поседује.

Интеграција хиперсоничних ракета лансираних из ваздуха и крстарећих ракета дугог домета противбродских авиона могла би омогућити Ту-160М да угрози раније недостижне циљеве.

Опремање Ту-160М2 хиперсоничним оружјем је сасвим реалан задатак и сасвим је могуће да је већ у току, будући да Русија намерава да наоружа бомбардер хиперсоничном ракетом Х-47М2 „Кинжал“.

„Кинжал“ се сматра значајним комадом наоружања, јер је успешно коришћен у Украјини 2022. године за нападе на складишта муниције и војне објекте.

Иако је „Кинжал“ способан да достигне брзине до 10 махова, не сматра се потпуно хиперсоничним, јер прати стандардну балистичку путању и не маневрише у лету на начин типичан за хиперсонично оружје.