Nebeska uzdanica

Rusija ulaže u veliku modernizaciju proverenog bombardera Tu-160M, izveštava američki portal 19FortyFive. Uprkos nedostatku stelt tehnologije, nosač raketa dobija nove motore, naprednu elektroniku i priprema se za postavljanje hipersoničnih raketa Kinžal.

Tu-160M može da nosi do šest krstarećih raketa H-55SM namenjenih za udare po kopnenim ciljevima. Svaka može biti naoružana termonuklearnom bojevom glavom od 200 kilotona ili konvencionalnom visokoeksplozivnom bojevom glavom.

U iščekivanju novog stelt bombardera PAK DA, koji bi mogao da se takmiči sa američkim B-21, aktivno se sprovodi velika modernizacija bombardera dugog dometa Tu-160M.

Ovaj avion, razvijen 1980-ih, ne poseduje stelt tehnologiju. Ruski Tu-160 je u nekim aspektima uporediv sa američkim B-52, jer su oba aviona značajno nadograđena kako bi se produžio njihov vek trajanja. Oba su takođe dizajnirana za dejstvo u manje napetom vazdušnom prostoru zbog svoje veličine i ranjivosti na lovce i moderne sisteme protivvazdušne odbrane.

Međutim, modernizovana verzija ruskog bombardera Tu-160M dobila je poboljšani navigacioni sistem i autopilot nove generacije.

Kao i kod američkog B-52, modernizacija Tu-160M je zaista obimna. Ona obuhvata rad na varijanti Tu-160M2 sa poboljšanim motorom NK-32, sistemima za elektronsko ratovanje, staklenom kabinom i radarom NVI-70.

Tu-160 je opremljen krstarećim raketama.

Avion je takođe naoružan sa šest krstarećih raketa za napad na zemlju H-55SM, od kojih svaka može da nosi nuklearnu ili nenuklearnu bojevu glavu.

Bojeva glava bi mogla biti ili termonuklearna bojeva glava snage 200 kilotona ili konvencionalna visokoeksplozivna bojeva glava. Ruska korporacija Rosteh planira da proizvodi dva nova Tu-160M godišnje, povećavajući njihovu proizvodnju na 10 do 2027. godine.

Za razliku od klasičnog B-52 iz vijetnamskog doba, Tu-160, koji je projektovao Tupoljev, prvi put je ušao u upotrebu tokom sovjetske ere, 1980-ih. Izgled ruskog Tu-160 više podseća na veliki, izduženi bombarder B-1B, sposoban da nosi masivni teret, sa maksimalnom težinom pri poletanju do 300 tona.

Rusija teži da održi aktivnu i borbeno spremnu flotu bombardera, ali Tu-160M ​​se suočava sa mnogim istim problemima kao i B-1B i B-52. Jednostavno rečeno, ovom zastarelom ruskom bombarderu nedostaje stelt tehnologija potrebna za savremene borbene uslove.

Trup aviona Tu-160M zaista podseća na bombarder B-1B, sa uskim, izduženim nosom i zaobljenim prednjim delom.

Tu-160M ​​protiv B-52

Uprkos nedostatku stelt tehnologije kod Tu-160M, američko iskustvo je pokazalo da uz pravilno održavanje i strukturnu podršku, stariji avioni mogu ostati spremni za borbu decenijama nakon isteka njihovog predviđenog veka trajanja. Ovo se odnosi i na američki bombarder B-52, koji može da služi skoro 100 godina.

modernizovana verzija ruskog bombardera Tu-160M dobila je poboljšani navigacioni sistem i autopilot nove generacije. Tu je i pitanje hipersoničnog oružja, za koje se zna da Rusija poseduje.

Integracija hipersoničnih raketa lansiranih iz vazduha i krstarećih raketa dugog dometa protivbrodskih aviona mogla bi omogućiti Tu-160M da ugrozi ranije nedostižne ciljeve.

Opremanje Tu-160M2 hipersoničnim oružjem je sasvim realan zadatak i sasvim je moguće da je već u toku, budući da Rusija namerava da naoruža bombarder hipersoničnom raketom H-47M2 „Kinžal“.

„Kinžal“ se smatra značajnim komadom naoružanja, jer je uspešno korišćen u Ukrajini 2022. godine za napade na skladišta municije i vojne objekte.

Iako je „Kinžal“ sposoban da dostigne brzine do 10 mahova, ne smatra se potpuno hipersoničnim, jer prati standardnu balističku putanju i ne manevriše u letu na način tipičan za hipersonično oružje.