Борба за права из маминог стана

„Када је продавац одбио да ми замени производ, иако сам имао фискални рачун од пре три дана,нисам знао како да поступим. Мислим, позваћу инспекцију. А онда почнем да се двоумим. Ако је послодавац нека мања риба, натоварићу му беду на врат, а ако је велика, газда ће попити кафу са инспектором, напаковати робу, дати коверат и на крају – где сам ту ја?”, јада се потрошач у једној уобичајеној прилици у Србији. О својим, односно правима купаца већина грађана не зна много.

Србија има више од 60 потрошачких организација, а општи утисак је да се оне најмање баве послом због којег су настале. Како је у градовима Србије и да ли купци ван Београда пролазе боље, истраживали су наши дописници из Ниша, Панчева и Суботице.

Иако је традиција заштите потрошача у Панчеву ушла у другу деценију, тешко да би се могло рећи да грађани знају где се и како могу обратити некоме да би заштитили своја права, наводи Миодраг Шашић, „Политикин” дописник из овог града. Ниједно удружење нема просторије. Кажу да, због недостатка новца, сви раде у становима својих оснивача. Још 1998. основан је у Панчеву Покрет потрошача, а његов творац, Томислав Бекер и данас је у овом послу. Он решава статусне проблеме, јер је у свађи са Националном организацијом потрошача Србије.

Бекер објашњава да у Панчеву делују Покрет потрошача, Покрет за заштиту потрошача Панчево, Едукативни центар за заштиту потрошача Глогоњ и Центар за заштиту потрошача Качарево. „Капа” свих је Асоцијација потрошача Панчево.

– За предложене пројекте у 2009. нисмо добили ни динар, јер нам је замерено на организацији, па смо пре неколико месеци одлучили да напустимо Националну организацију потрошача и оснујемо Национални савез потрошача Србије који има десет оснивача и финансира се „из свог џепа” – каже Бекер.

Он тврди да су ове организације до сада водиле неколико успешних кампања за заштиту потрошача, а посебно су били ангажовани у споровима грађана са ЈКП „Грејање”.

У Националној организацији потрошача остао је само Центар за заштиту потрошача, Панчево са Мирославом Матић на челу. Од Министарства трговине добили су прошле године 120.000 динара. Канцеларија центра је у стану њене мајке, али људи знају и долазе да се жале. Током 2008. успешно су посредовали у стотинак случајева, тврди Матићева.

Нишлије у Центар за заштиту потрошача „Форум” најчешће свраћају са рачунима за струју, због незаконито обрачунате потрошње, решења о принудној наплати претплате за РТС и квалитета техничке робе. Председник Центра за заштиту потрошача „Форум” у Нишу, мр Јован Јовановић, указује да на упозорења и захтеве тог удружења до сада нису реаговали надлежни државни органи. Ово удружење је, рецимо, прошле године спровело акцију контроле квалитета млека, а поставили су питање и како је могуће да јефтиније месо из робних резерви прошле године уопште није стигло до потрошача на југу Србије, већ је завршило само у Београду и најближој околини. Удружење „Форум” протестовало је и због постојања две потрошачке корпе – „просечне” и „минималне”.

„Говоре о две потрошачке корпе као да су у питању две категорије људи”, кажу у Удружењу.

(/slika2)Они апелују да се коначно јавно каже која удружења потрошача су независна од сваке политике и привреде, а која се финансирају из локалних буџета, и питају докле ће Министарство трговине фаворизовати ове друге.

У другом, Градском удружењу потрошача у Нишу, које покрива територију Нишавског округа, кажу да се потрошачи најчешће жале због лошег квалитета техничке робе, хране и неправилно обрачунатих заједничких трошкова у стамбеним зградама.

– Наше интервенције се у тржишној инспекцији или у другим надлежним органима углавном прихватају – каже за „Политику” Новица Ранђеловић из Градског удружења. Како истиче, предузећа из јавног сектора до сада никада нису тражила њихово мишљење када су намеравала да повећају цене својих услуга, иако је то њихова законска обавеза.

Борислав Златановић, начелник Одељења тржишне инспекције Нишавског округа, каже да се представници удружења обраћају инспекцији када са продавцима не могу сами да реше настали спор. Он додаје да је број притужби потрошача прошле године био мањи у односу на раније године, јављају наши дописници Тома Тодоровић и Драган Јанковић.

Потрошачи у Суботици немају готово никакву заштиту. Иако су једно време у граду организована два удружења за заштиту права потрошача, њихов утицај ни тада није био изразит, а у последње време ова удружења постоје само на папиру без стварне моћи да промене нешто у односу потрошача и трговаца, пише наша новинарка из Суботице Александра Исаков.

Једина адреса на коју преварени или, у некој трговини, ускраћени купац може да се обрати јесте тржишна инспекција. Међутим, Атила Ковач, начелник суботичког одељења ове републичке институције, каже да није овлашћен да даје било какве информације за јавност и да податке о томе треба потражити у њиховој централи у Београду.

Тако је, практично, слика о томе колико се у трговинама и услужним делатностима поштују права потрошача сведена на појединачна искуства углавном преварених и незадовољних грађана. Јер, нажалост, такве приче су бројније.

Суботичани у великој мери гардеробу, храну и техничке потрепштине набављају на „бувљаку”, где се по правилу купује роба „у виђеном стању” и где практично нема никакве заштите купца. Ипак, овде ће готово сви трговци рећи да су вољни да замене робу уколико купац није задовољан или му не одговара.

Права потрошача штите се и на градским пијацама и то, парадоксално, не под притиском потрошача, већ пре свега индивидуалних продаваца који су желели да се на посебни начин истакну они чије прехрамбене намирнице и роба имају сталан оптимални квалитет. Сматрали су да је и то један од начина да се боре против ланца мегамаркета који им „отима” купце. Тако је предузеће „Пијаце” увело заставице које истичу на оне тезге где роба, након анализа, има проверени квалитет, што представља својеврсни водич за куповину.