Све похвале Николићу и Мемићу

Најновији славодобитник једног од најпрестижнијих турнира у Европи, власник 63. “Победника” Јован Николић никада није крио да су му истински идоли суграђани, браћа Качар. Млади Новосађанин је на почетку каријере маштао да се једног дана бар приближи оним фантастичним спортским остварењима Слободана и Тадије, који су годинама увесељавали љубитеље бокса широм Југославије. Освајачи најсјајнијих олимпијских медаља су највећа имена нашег бокса, којих нажалост није било у Обреновцу.

Слободан већ годинама не долази на боксерске мечеве, пре свега због нарушеног здравља. Мада је свим срцем увек био и остао уз наше боксере, док је Тадија у лошим односима са председником Савеза Ненадом Боровчанином, са кјим се већ годинама не слаже око неких важних питања у нашем боксу. Остали асови, овогодишњи чланови жирија, радо су као и увек прихватили позив да буду део велике боксерске светковине.

Улагања државе у борилачке спортове су последњих година, практично од доласка нове руководеће гарнитуре огромна. Што се донекле види и по резултатима које остварују наши боксери, рвачи, џудисти. Додуше, пороцват бокса и рвања одсликава се и у чињеници да су се боксерски и рвачки савез одлучили да се добрим делом окрену ка иностраном тржишту ангажујући квалитетне такмичаре који данас имају наше држављанство и Србији доносе медаље са великих међународних такмичења. То је радио и Џудо савез. Ипак, такви потези носе и не мали ризик, многи кажу да стпирају раст и развој домаћих бораца...

Прекјуче је у Обреновцу завршен 63. “Београдски победник” у боксу, где је за најбољег такмичара проглашен Јован Николић. Еминентни жири састављен од бивших асова бокса као што су Мирко Пузовић, Драгомир Вујковић, Реџеп Реџеповски, Милорад Гајовић, Вукашин Добрашиновић, није имао ни најмању дилему када је бирао најбољег боксера турнира. Једногласно, без икакве трунке сумње изабран је боксер који је својим ставом, понашањем и одлучношчу на рингу, дефинитивно највише пружио у претходна три дана. Без обзира на чињеницу да су на турниру били и далеко бољи и успешнији боксери од њега.

Млади Новосађанин је у епском финалу против изванредног Алмира Мемића пружио партију каријере. Била је то жестока борба свих девет минута. Прави мали рат на рингу, где су један и други такмичар показали највишу класу. Публика је просто уживала у овој борби па су све друге пале у други план и заборав. За победника турнира ово је била партија у којој је свим срцем желео да прекине доминацију коју је до тада имао боксер из Пријепоља.

- Срећан сам јер сам освојио један од највреднијих трофеја у боксу. Показао сам против старог познаника и друга из репрезентације да сам спремно дочекао такмичење. Ова победа ће ми дати још више самопоуздања у даљој боксерској каријери. Мислим да је овогодишњи “Београдски победник” био права прилика да се наши љубитељи бокса увере да можемо равноправно да се носимо са конкуренцијом, која је овог пута била веома јака, истакао је Николић.

Странци који данас носе дрес Србије, попут Дмитрија Горбенка који је заустављен у полуфиналу и Артура Нагапртјана који је стигао до злата, су боксери на које увек можемо да се ослонимо на јаким међународним турнирима. Трансфери у боксу постали су последњих година нека врста моде па су тако наши северни суседи Румуни “увезли” неколико Кубанаца који праве разлику у класи где год да се појаве на рингу.

Донекле су Бугари остали при ставу да треба форсирати само домаће боксере, што исто чине и Мађари, негујући на тај начин култ репрезентације. Украјинци су у Обреновац стигли са олимпијским шампионом Кижњаком али и плејадом изванредних мајстора у рингу, који годинама и деценијама негују нападачки стил борбе, што воли публика. Кубанци су пре Обреновца тренирали у Лозници, али, као да нису дошли са најјачим тимом.

Из далеких Филипина стигла је мушка и женска екипа са врло добрим такмичарима које одликује беспрекорна спремност за такмичење. Канађани су у свом саставу имали неколико боксера који вуку корене из Азије, али, су били наши драги гости. Наравно, све појвале заслужују и даме које се нису штеделе на рингу. Наша Наталија Шадрина, која се овде одомаћила (родом из Русије)  показала је класу и зато је заслужено проглашена за најбољу такмичарку “Београдског победника”.

Међутим и остале девојке, пре свих Анастасија Лукајић, Милена Матовић, Николина Гајић, Нина Радовановић, биле су на новоу, па селектору Мирку Ждралу, остаје да трља руке, јер са овим тимом где год да се појави, Србија може слободно да јуриша на нове медаље.