Прегазили набујалу реку

Ваљево – Без обзира на то што је Казнено-поправни завод за малолетне осуђенике у Ваљеву установа затвореног типа, опасана зидовима висине преко четири метра и под надзором је наоружаних стражара, од 1965. године забележено је неколико десетина покушаја, али и успешних бекстава. Последњи покушај био је пре десетак дана када су са првим сумраком тројица штићеника намеравала да се докопају спољне стране затворског зида. Као помагало у савладавању високе препреке користили су даску, али када су чули да стражар репетира пушку, великом брзином су се вратили у павиљон.

Слободан Арсенијевић, управник КПЗ у Ваљеву, у којем се тренутно налази преко 200 осуђених лица, каже за наш лист да и поред тога што штићеници који покушају бекство у томе немају јасан циљ, оно је, ипак, код једног броја, стални порив и нека врста изазова, при чему занемарују и велику опасност од таквог чина. У намери да их спрече, у овој установи чине припреме за увођење видео-надзора, а у току је замена дотрајалих решетака на затворским прозорима и ћелијама које је до сада сваки потенцијални бегунац са бонсеком могао да уклони за непуна три минута. Он каже да у овој установи није било спектакуларних бекстава, али необичних и маштовитих подоста. Тако је подсетио на случај од пре 20 година, о којем се још увек говори, када је један од осуђеника затворски круг напустио обмотан у цераду камиона који је довезао репроматеријал.

Остаће упамћена и два бекства крајем новембра и почетком децембра прошле године. У првом случају тројица штићеника после прескакања затворског зида прегазила су набујалу реку Обницу, а потом стигли до Техничке школе испред које су украли три бицикла и са њима се одвезли скоро кроз центар града, према аутобуској и железничкој станици. Приликом прескакања ограде код Прве основне школе, највероватније са намером да исцеде поквашену одећу, открила их је полицијска патрола и вратила у затвор.

Притвореник из Ужица извео је праве вратоломије приликом бекства у децембру тако што је најпре прескочио високи зид а потом се попео на кров зграде оближњег Истражног затвора и са висине од пет метара скочио и нестао у мраку.

Арсенијевић додаје да је стална опасност од бекства присутна приликом изласка затвореника у град, на допусте кућама али и приликом спровођења у болницу, суд и на нека друга места. Додуше, тада радници из пратње добијају спроводни лист у којем су наведене све карактеристике затвореника, али и поред пуне пажње у неколико наврата су забележени покушаји бекства где је у њиховом спречавању коришћена физичка сила, а у неколико наврата и ватрено оружје.