Pregazili nabujalu reku

Valjevo – Bez obzira na to što je Kazneno-popravni zavod za maloletne osuđenike u Valjevu ustanova zatvorenog tipa, opasana zidovima visine preko četiri metra i pod nadzorom je naoružanih stražara, od 1965. godine zabeleženo je nekoliko desetina pokušaja, ali i uspešnih bekstava. Poslednji pokušaj bio je pre desetak dana kada su sa prvim sumrakom trojica štićenika nameravala da se dokopaju spoljne strane zatvorskog zida. Kao pomagalo u savladavanju visoke prepreke koristili su dasku, ali kada su čuli da stražar repetira pušku, velikom brzinom su se vratili u paviljon.

Slobodan Arsenijević, upravnik KPZ u Valjevu, u kojem se trenutno nalazi preko 200 osuđenih lica, kaže za naš list da i pored toga što štićenici koji pokušaju bekstvo u tome nemaju jasan cilj, ono je, ipak, kod jednog broja, stalni poriv i neka vrsta izazova, pri čemu zanemaruju i veliku opasnost od takvog čina. U nameri da ih spreče, u ovoj ustanovi čine pripreme za uvođenje video-nadzora, a u toku je zamena dotrajalih rešetaka na zatvorskim prozorima i ćelijama koje je do sada svaki potencijalni begunac sa bonsekom mogao da ukloni za nepuna tri minuta. On kaže da u ovoj ustanovi nije bilo spektakularnih bekstava, ali neobičnih i maštovitih podosta. Tako je podsetio na slučaj od pre 20 godina, o kojem se još uvek govori, kada je jedan od osuđenika zatvorski krug napustio obmotan u ceradu kamiona koji je dovezao repromaterijal.

Ostaće upamćena i dva bekstva krajem novembra i početkom decembra prošle godine. U prvom slučaju trojica štićenika posle preskakanja zatvorskog zida pregazila su nabujalu reku Obnicu, a potom stigli do Tehničke škole ispred koje su ukrali tri bicikla i sa njima se odvezli skoro kroz centar grada, prema autobuskoj i železničkoj stanici. Prilikom preskakanja ograde kod Prve osnovne škole, najverovatnije sa namerom da iscede pokvašenu odeću, otkrila ih je policijska patrola i vratila u zatvor.

Pritvorenik iz Užica izveo je prave vratolomije prilikom bekstva u decembru tako što je najpre preskočio visoki zid a potom se popeo na krov zgrade obližnjeg Istražnog zatvora i sa visine od pet metara skočio i nestao u mraku.

Arsenijević dodaje da je stalna opasnost od bekstva prisutna prilikom izlaska zatvorenika u grad, na dopuste kućama ali i prilikom sprovođenja u bolnicu, sud i na neka druga mesta. Doduše, tada radnici iz pratnje dobijaju sprovodni list u kojem su navedene sve karakteristike zatvorenika, ali i pored pune pažnje u nekoliko navrata su zabeleženi pokušaji bekstva gde je u njihovom sprečavanju korišćena fizička sila, a u nekoliko navrata i vatreno oružje.