Председник игнорише притисак Мађара да поднесе оставку

Специјално за „Политику”

Будимпешта – Председник Мађарске Тамаш Шуљок јавно је одбацио позив новог премијера Петера Мађара да поднесе оставку на своју функцију и поручио да не види ни уставни ни правни основ за такав чин. Његова изјава уследила је после захтева премијера да председник и више јавних функционера до 31. маја поднесу оставке, чиме је спор између највиших представника институција државе, према оценама аналитичара, из домена политичке реторике прешао у питање шире уставне и институционалне стабилности Мађарске.

У интервјуу објављеном на порталу „Индекс”, Шуљок је нагласио да је његова обавеза дефинисана Уставом и заклетвом коју је положио, а не политичким очекивањима или променама односа политичких снага.

„Положио сам заклетву да ћу поштовати Устав и бранити уставни поредак, а та заклетва ме обавезује према већини, мањини и целокупној политичкој заједници”, рекао је председник и додао да намерава да настави обављање председничке дужности све док му то законски и институционални оквир омогућава.

Ова изјава долази у тренутку дубоких политичких промена у Мађарској. Након избора одржаних 12. априла дошло је до смене власти и успона Петера Мађара и његове странке Тиса, која је преузела управљање државом после дугогодишње доминације Фидеса и Виктора Орбана. Иако је нова влада преузела извршну власт, бројне институције државе, укључујући и председничку функцију, и даље представљају структуре успостављене у претходном периоду.

Управо у томе многи аналитичари виде суштину садашњег сукоба. Председник државе у Мађарској има ограничена извршна овлашћења и традиционално делује као институционални гарант уставног поретка, а не као политички актер који директно учествује у управљању државом. Међутим, у условима дубоких политичких промена, питање улоге председника често добија далеко већи значај него што га формално дефинишу уставна овлашћења.

Шуљок је управо на то указао када је рекао да се, по његовом мишљењу, кроз критику његове личности заправо покреће процес преиспитивања саме институције председника.

„Сада сам се нашао у средишту покушаја реинтерпретације, јер се преко моје личности преиспитује сама институција председника”, навео је он.

Посебну пажњу изазвала је реакција председника на оптужбе од стране премијера Мађара, који га је назвао „неспособним” и „недостојним” функције чувара владавине права. Шуљок је на те оцене одговорио правним, а не политичким аргументом. Према његовим речима, „такве категорије не постоје у мађарском уставном систему”.

„Категорије неспособности и недостојности не постоје у мађарском уставу. То су политичке вредносне процене. Није мој посао да се бавим политичким мишљењима”, рекао је председник.

Оваква формулација, како примећују аналитичари, показује да Шуљок настоји да читав сукоб измести из политичке сфере и врати га у оквире правног поретка. Истовремено, критичари председника тврде да се функција шефа државе не може посматрати искључиво формално и да јавност очекује активнију улогу у политичким и друштвеним кризама.

Шуљок је нагласио да је председничка функција таква да он мора да остане изван партијских сукоба и да реагује само у изузетним ситуацијама.

„Председник мора да интервенише само ако настане системски поремећај у функционисању демократског институционалног система. У овим случајевима надлежни органи су обавили свој посао и председник не може да се меша у поступке који су у току”, изјавио је.

„Овакво тумачење председничке улоге може се посматрати као класичан модел парламентарне демократије у којем председник има пре свега симболичку и стабилизујућу функцију. Ипак, политичка пракса показује да у временима друштвених подела јавност често очекује више од формалних овлашћења”, каже за „Политику” мађарски политиколог Иштван Гал.

Одговарајући на питање да ли се победа странке Тиса и долазак нове власти може сматрати променом режима, како то често истиче премијер Мађар, Шуљок је рекао да се промена режима догодила се 1990. године, када је срушена једнопартијска комунистичка диктатура. Од тада функционише демократска уставна држава, а владе се мењају или не мењају у зависности од изборних резултата, објаснио је он, уз напомену да је „сада дошло до промене владе”.

„Ова изјава има далеко шири политички значај него што се на први поглед чини. Наиме, део политичке јавности нову власт представља као почетак дубоке трансформације политичког система, док Шуљок инсистира на континуитету институција и уставног поретка. Практично, он одбацује тезу да Мађарска улази у нову политичку епоху и наглашава да је реч о уобичајеној смени власти у демократском систему”, оцењује Иштван Гал.