Плес у залеђеном језеру

Планинари освајају висине, а спелеолози дубине. Првима су на срцу Мон Блан, Килиманџаро, Маунт Еверест, другима – америчке мамутске пећине, дубоке француске јаме и ко зна шта све не.

Урош Акшамовић је као члан Спелеолошког одсека Београда (СОБ-а) силазио прошле године у непроходну, изазовну јаму Берже у Француској, а ове године се спрема за одлазак у Америку.

Иза Уроша је двадесет година искуства: верање гелендерима (развучено уже између две стене), роњење у залеђеним рекама, силасци у напуштена окна као што су она у старом руднику живе иза Авале, или у Римски бунар на Калемегдану.

Четири девојке под ледом

Једна од најтежих дисциплина је спелеороњење. Средином јануара на Ади Циганлији неки Београђани имали су прилике да се увере зашто.

– Желели смо да се на залеђеном језеру окушају сви који то желе, не само чланови нашег клуба. Позиву су се одазвале четири девојке. Свакој смо дали ронилачко одело па су, уз нашу помоћ и инструкције, провеле пола сата под ледом. Био је то заиста изузетно интересантан дан. Језеро на Ади је зими потпуно прозирно, као да ставите главу у море. Рибе спавају, таласа нема, па се муљ слегао на дно, као да и он спава зимски сан. Тек понека канта, столица, истрошени ланци од бицикла на дну и растиње које се најбоље осети лети док пливате – каже Акшамовић.

Чланови СОБ-а често путују из авантуре у авантуру, пуно је доживљаја, сусрета, рекорда… Прошле године трочлана екипа коју су поред Уроша чинили Бојан Анђелковић и Роберт Мишић представљала је нашу земљу на Европском скупу спелеолога у Француској, који је трајао од 20. августа до 10. септембра, уз учешће 2.050 спелеолога из 37 земаља света.
Београдски трио допринео је заједничком обарању светског рекорда у дужини постављене тиролске траверзе (развученог слободног ужета између две фиксне тачке) у дужини од око 1.300 м, са висинском разликом од око 250 м. У преласку траверзе, у почетном делу, приликом слободног пада достиже се брзина од око 190 км на сат, а сам прелазак преко кањона траје око 50 секунди.

Рекорд у дубини

Урош и Роберт учествовали су и на експедицији у јами Берже на дубини од 1.200 м, што представља највећу дубину на коју се било ко из наше земље спустио.
Берже је дубок 1.271 м, са укупном дужином канала од 31 километар.

(/slika2)У првом делу канали су јако уски, па кроз њих мора да се провлачи и пузи. Од 600 метра дубине потребно је обући ронилачко одело, што прилично отежава даље напредовање. Јама је карактеристична и по томе што у случају кише ниво воде може јако брзо да нарасте и да затвори поједине делове канала, па се у таквим ситуацијама мора бити јако опрезан.

Спелеологији посебну чар даје то што се увек истражују нови предели, места где људска нога није крочила. То је осећај који се не да описати, каже наш саговорник, а уз то добијате право и да том месту дате име. Само у Црној Гори београдски спелеолози открили су тридесетак нових места: у залеђу Рисна, на висоравни од 600 метара надморске висине, једна јама носи име Уроша Акшановића, а поред ње постоји још једна, названа Туш, по иницијалима три београдска спелеолога (Тале, Урош и Шоја).

– Као и на целом Балкану, у Србији има доста кречњачких терена који су неопходни за спелеологију. На истоку, уз бугарску и румунску границу су Мироч и Кучево, западно, уз Дрину Тара, на југу крајеви око Пештери и Увца… Зато стране спелеолошке експедиције често долазе код нас: Пољаци, Румуни, Бугари, Мађари, Белгијанци, Французи, Мексиканци, Бразилци… набраја Акшамовић.

Вражји вирови, Лазарева пећина, Церјанска, Боговинска, кањон Увца, увачки пећински систем места су за уживање и изазове. А после сваког похода спелеолози се разилазе са широким осмесима на лицу, пуни ведрине и са успоменама које ће радо препричавати другима.

Драгољуб Стевановић

-----------------------------------------------------------

Јубилеј београдских спелеолога

Спелеолошки одсек Београда је најстарији клуб те врсте у Србији, који ове године обележава пет деценија постојања. Има двадесетак чланова, и мушкараца и жена, у старосној доби од 19 до 55 година. Да би повећали број чланова и „освежили крв”, управа најављује да ће на пролеће организовати тренажни курс за нове чланове. Биће то курс спелеологије за почетнике на једном од спелеолошких терена у Србији на којем ће се обрађивати 17 теоријских и практичних јединица. Спелеолошки савез обезбедиће свим полазницима потребне инструкторе, део техничке опреме за практичан рад.