Ples u zaleđenom jezeru

Planinari osvajaju visine, a speleolozi dubine. Prvima su na srcu Mon Blan, Kilimandžaro, Maunt Everest, drugima – američke mamutske pećine, duboke francuske jame i ko zna šta sve ne.

Uroš Akšamović je kao član Speleološkog odseka Beograda (SOB-a) silazio prošle godine u neprohodnu, izazovnu jamu Berže u Francuskoj, a ove godine se sprema za odlazak u Ameriku.

Iza Uroša je dvadeset godina iskustva: veranje gelenderima (razvučeno uže između dve stene), ronjenje u zaleđenim rekama, silasci u napuštena okna kao što su ona u starom rudniku žive iza Avale, ili u Rimski bunar na Kalemegdanu.

Četiri devojke pod ledom

Jedna od najtežih disciplina je speleoronjenje. Sredinom januara na Adi Ciganliji neki Beograđani imali su prilike da se uvere zašto.

– Želeli smo da se na zaleđenom jezeru okušaju svi koji to žele, ne samo članovi našeg kluba. Pozivu su se odazvale četiri devojke. Svakoj smo dali ronilačko odelo pa su, uz našu pomoć i instrukcije, provele pola sata pod ledom. Bio je to zaista izuzetno interesantan dan. Jezero na Adi je zimi potpuno prozirno, kao da stavite glavu u more. Ribe spavaju, talasa nema, pa se mulj slegao na dno, kao da i on spava zimski san. Tek poneka kanta, stolica, istrošeni lanci od bicikla na dnu i rastinje koje se najbolje oseti leti dok plivate – kaže Akšamović.

Članovi SOB-a često putuju iz avanture u avanturu, puno je doživljaja, susreta, rekorda… Prošle godine tročlana ekipa koju su pored Uroša činili Bojan Anđelković i Robert Mišić predstavljala je našu zemlju na Evropskom skupu speleologa u Francuskoj, koji je trajao od 20. avgusta do 10. septembra, uz učešće 2.050 speleologa iz 37 zemalja sveta.
Beogradski trio doprineo je zajedničkom obaranju svetskog rekorda u dužini postavljene tirolske traverze (razvučenog slobodnog užeta između dve fiksne tačke) u dužini od oko 1.300 m, sa visinskom razlikom od oko 250 m. U prelasku traverze, u početnom delu, prilikom slobodnog pada dostiže se brzina od oko 190 km na sat, a sam prelazak preko kanjona traje oko 50 sekundi.

Rekord u dubini

Uroš i Robert učestvovali su i na ekspediciji u jami Berže na dubini od 1.200 m, što predstavlja najveću dubinu na koju se bilo ko iz naše zemlje spustio.
Berže je dubok 1.271 m, sa ukupnom dužinom kanala od 31 kilometar.

(/slika2)U prvom delu kanali su jako uski, pa kroz njih mora da se provlači i puzi. Od 600 metra dubine potrebno je obući ronilačko odelo, što prilično otežava dalje napredovanje. Jama je karakteristična i po tome što u slučaju kiše nivo vode može jako brzo da naraste i da zatvori pojedine delove kanala, pa se u takvim situacijama mora biti jako oprezan.

Speleologiji posebnu čar daje to što se uvek istražuju novi predeli, mesta gde ljudska noga nije kročila. To je osećaj koji se ne da opisati, kaže naš sagovornik, a uz to dobijate pravo i da tom mestu date ime. Samo u Crnoj Gori beogradski speleolozi otkrili su tridesetak novih mesta: u zaleđu Risna, na visoravni od 600 metara nadmorske visine, jedna jama nosi ime Uroša Akšanovića, a pored nje postoji još jedna, nazvana Tuš, po inicijalima tri beogradska speleologa (Tale, Uroš i Šoja).

– Kao i na celom Balkanu, u Srbiji ima dosta krečnjačkih terena koji su neophodni za speleologiju. Na istoku, uz bugarsku i rumunsku granicu su Miroč i Kučevo, zapadno, uz Drinu Tara, na jugu krajevi oko Pešteri i Uvca… Zato strane speleološke ekspedicije često dolaze kod nas: Poljaci, Rumuni, Bugari, Mađari, Belgijanci, Francuzi, Meksikanci, Brazilci… nabraja Akšamović.

Vražji virovi, Lazareva pećina, Cerjanska, Bogovinska, kanjon Uvca, uvački pećinski sistem mesta su za uživanje i izazove. A posle svakog pohoda speleolozi se razilaze sa širokim osmesima na licu, puni vedrine i sa uspomenama koje će rado prepričavati drugima.

Dragoljub Stevanović

-----------------------------------------------------------

Jubilej beogradskih speleologa

Speleološki odsek Beograda je najstariji klub te vrste u Srbiji, koji ove godine obeležava pet decenija postojanja. Ima dvadesetak članova, i muškaraca i žena, u starosnoj dobi od 19 do 55 godina. Da bi povećali broj članova i „osvežili krv”, uprava najavljuje da će na proleće organizovati trenažni kurs za nove članove. Biće to kurs speleologije za početnike na jednom od speleoloških terena u Srbiji na kojem će se obrađivati 17 teorijskih i praktičnih jedinica. Speleološki savez obezbediće svim polaznicima potrebne instruktore, deo tehničke opreme za praktičan rad.