Европа у страху од украјинских дронова

Упозорење на ваздушни напад! Одмах идите у склониште или на сигурно место, побрините се за чланове своје породице и сачекајте даља упутства, гласила је СМС порука коју је литванско Mинистарство одбране средином прошле седмице послало грађанима. У року од неколико минута, сем „обичних” Литванаца, и председник Гитанас Науседа и премијерка Инга Ругињене били су у бункеру, док су посланици Сеимаса хитно спуштени у подрум зграде парламента. Претходно, ловачки авион НАТО-a је у уторак оборио дрон изнад Естоније, док је премијерка Летоније прошле недеље поднела оставку због учесталих инцидената са беспилотним летелицама.

Ваздушне узбуне постале су прилично честа појава у све три балтичке државе – Литванији, Летонији и Естонији. Иронија у свему томе је што црвени аларм нису упалили непријатељски, већ украјински дронови, који су изгубили курс у сложеној игри електронског ратовања. Кијев је појачао нападе на луке на Балтичком мору које Русија користи за извоз енергената, покушавајући да тиме ослаби ратну касу Москве у тренутку када је рат америчког председника Доналда Трампа против Ирана подигао цену нафте, кључног извора прихода за Кремљ. Али како су украјински дронови летели ка северу, пролазили су уз границе чланица Северноатланске алијансе. Неки од њих уопште нису ни били откривени пре него што су се срушили, па су тако погођени димњак електране у Естонији, као и празни резервоари горива у Летонији. Званичници из Кијева су се извинили и саопштили да су дронови били намењени војним циљевима унутар Русије, али да их је руско електронско ометање скренуло са курса.

Низ повреда ваздушног простора покренуло је питања о стању противваздухопловне одбране на источном крилу НАТО-а и навело неке балтичке званичнике да искритикују Украјину због инцидената. Естонски министар одбране Хано Певкур поручио је Кијеву да своје дронове шаље „што даље од територије НАТО-а”, а литвански министар спољних послова Кестутис Будрис изјавио је да Русија намерно електронским ометањем преусмерава украјинске летелице у балтички ваздушни простор. Генерални секретар НАТО-а Марк Руте додао је да, чак и ако су дронови који падају у балтичким државама лансирани из Украјине, они „нису тамо зато што Украјина жели да пошаље дрон у Летонију, Литванију или Естонију. Они су тамо због неодговорног, незаконитог, свеобухватног напада Русије”.

Системи сателитске комуникације, познати као Глобални навигациони сателитски систем (GNSS), примају прецизне временске сигнале са сателита удаљених око 20.000 километара у свемиру. Паметни телефон, аутомобил, бродски или авионски навигациони систем пореди време потребно за пријем сигнала са више различитих сателита како би израчунао тачну локацију, а ометање настаје када пријемник буде преплављен снажним радио-сигналом, због чега више не може да одреди своју локацију. Док су Пољска и Румунија прошле године одговориле на упаде дронова распоређивањем нових антидрон технологија посебно намењених борби против беспилотних летелица, тај систем још није успостављен у читавом балтичком региону. Уместо тога, поједини европски лидери сада помињу оштрији одговор. Премијер Пољске Доналд Туск изјавио је у среду да би „украјинско-руски рат ускоро могао довести до ситуације у којој ћемо морати да реагујемо одлучно”.

Москва такође није показала спремност да ублажи тон. Руски амбасадор у Уједињеним нацијама Василиј Небензја упозорио је да би Кијев могао ускоро лансирати дронове на Русију из балтичких држава, позивајући се на наводе обавештајне службе. Он је истакао да Летонију чланство у НАТО-у неће „заштитити од одмазде”. Портпарол Кремља Дмитриј Песков додао је на то да руска војска „пажљиво прати ситуацију” у вези са дроновима у балтичком ваздушном простору и да припрема одговор. Кијев је демантовао тврдње да спрема напад са Балтика, док је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен оценила изјаве руских званичника као „потпуно неприхватљиве претње против балтичких држава”.