Evropa u strahu od ukrajinskih dronova

Upozorenje na vazdušni napad! Odmah idite u sklonište ili na sigurno mesto, pobrinite se za članove svoje porodice i sačekajte dalja uputstva, glasila je SMS poruka koju je litvansko Ministarstvo odbrane sredinom prošle sedmice poslalo građanima. U roku od nekoliko minuta, sem „običnih” Litvanaca, i predsednik Gitanas Nauseda i premijerka Inga Ruginjene bili su u bunkeru, dok su poslanici Seimasa hitno spušteni u podrum zgrade parlamenta. Prethodno, lovački avion NATO-a je u utorak oborio dron iznad Estonije, dok je premijerka Letonije prošle nedelje podnela ostavku zbog učestalih incidenata sa bespilotnim letelicama.

Vazdušne uzbune postale su prilično česta pojava u sve tri baltičke države – Litvaniji, Letoniji i Estoniji. Ironija u svemu tome je što crveni alarm nisu upalili neprijateljski, već ukrajinski dronovi, koji su izgubili kurs u složenoj igri elektronskog ratovanja. Kijev je pojačao napade na luke na Baltičkom moru koje Rusija koristi za izvoz energenata, pokušavajući da time oslabi ratnu kasu Moskve u trenutku kada je rat američkog predsednika Donalda Trampa protiv Irana podigao cenu nafte, ključnog izvora prihoda za Kremlj. Ali kako su ukrajinski dronovi leteli ka severu, prolazili su uz granice članica Severnoatlanske alijanse. Neki od njih uopšte nisu ni bili otkriveni pre nego što su se srušili, pa su tako pogođeni dimnjak elektrane u Estoniji, kao i prazni rezervoari goriva u Letoniji. Zvaničnici iz Kijeva su se izvinili i saopštili da su dronovi bili namenjeni vojnim ciljevima unutar Rusije, ali da ih je rusko elektronsko ometanje skrenulo sa kursa.

Niz povreda vazdušnog prostora pokrenulo je pitanja o stanju protivvazduhoplovne odbrane na istočnom krilu NATO-a i navelo neke baltičke zvaničnike da iskritikuju Ukrajinu zbog incidenata. Estonski ministar odbrane Hano Pevkur poručio je Kijevu da svoje dronove šalje „što dalje od teritorije NATO-a”, a litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris izjavio je da Rusija namerno elektronskim ometanjem preusmerava ukrajinske letelice u baltički vazdušni prostor. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute dodao je da, čak i ako su dronovi koji padaju u baltičkim državama lansirani iz Ukrajine, oni „nisu tamo zato što Ukrajina želi da pošalje dron u Letoniju, Litvaniju ili Estoniju. Oni su tamo zbog neodgovornog, nezakonitog, sveobuhvatnog napada Rusije”.

Sistemi satelitske komunikacije, poznati kao Globalni navigacioni satelitski sistem (GNSS), primaju precizne vremenske signale sa satelita udaljenih oko 20.000 kilometara u svemiru. Pametni telefon, automobil, brodski ili avionski navigacioni sistem poredi vreme potrebno za prijem signala sa više različitih satelita kako bi izračunao tačnu lokaciju, a ometanje nastaje kada prijemnik bude preplavljen snažnim radio-signalom, zbog čega više ne može da odredi svoju lokaciju. Dok su Poljska i Rumunija prošle godine odgovorile na upade dronova raspoređivanjem novih antidron tehnologija posebno namenjenih borbi protiv bespilotnih letelica, taj sistem još nije uspostavljen u čitavom baltičkom regionu. Umesto toga, pojedini evropski lideri sada pominju oštriji odgovor. Premijer Poljske Donald Tusk izjavio je u sredu da bi „ukrajinsko-ruski rat uskoro mogao dovesti do situacije u kojoj ćemo morati da reagujemo odlučno”.

Moskva takođe nije pokazala spremnost da ublaži ton. Ruski ambasador u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja upozorio je da bi Kijev mogao uskoro lansirati dronove na Rusiju iz baltičkih država, pozivajući se na navode obaveštajne službe. On je istakao da Letoniju članstvo u NATO-u neće „zaštititi od odmazde”. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov dodao je na to da ruska vojska „pažljivo prati situaciju” u vezi sa dronovima u baltičkom vazdušnom prostoru i da priprema odgovor. Kijev je demantovao tvrdnje da sprema napad sa Baltika, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila izjave ruskih zvaničnika kao „potpuno neprihvatljive pretnje protiv baltičkih država”.