Захвалност у коверти

Два лекара Е. С. и В. Р. из болнице у Вучитрну завршила су недавно иза решетака због сумње да су починила кривично дело примање мита, пошто су у неколико наврата тражила и примала новац од грађана зарад пружања здравствених услуга. Кривични законик Републике Србије овакав чин препознаје као кривично дело, с друге стране грађани то препознају као праксу па у болнице не одлазе без пића, бомбоњере и коверте – посебно уочи већег операционог захвата. Ипак, свако је невин док се не покаже супротно, а прича о миту у разним браншама остаје негде „испод жита”.

Према дефиницији, мито представља давање, понуду или обећање поклона или друге користи како би једно лице у оквиру вршења својих овлашћења извршило радњу коју не би смело извршити или како не би извршило радњу коју би морало извршити, рекао је за „Политику” адвокат Милутин Радоичић истичући да у својој суштини мито представља некакву, најчешће материјалну, корист која се даје на располагање лицу које врши одређена службена овлашћења да предузме радњу коју не би смело да изврши или да предузме радњу коју је било дужно да предузме.

Танка је пак линија између поклона и мита јер, како је казао наш саговорник, поклон сам по себи није нужно незаконит.

„Разлика између поклона и мита најчешће се процењује према тренутку, намери и вредности. На пример, симболичан знак захвалности након успешно завршеног посла може имати другачији карактер од новца или скупоценог дара који се даје унапред како би неко добио привилегован третман. У пракси, граница често није једноставна, због чега многе професије имају строга правила о томе шта сме, а шта не сме да се прими”, објаснио је адвокат Радоичић.

На питање шта је дозвољено, а шта забрањено, наш саговорник је одговорио кратко – то зависи од професије, интерних правила и околности конкретног случаја.

„У већини професија дозвољени су симболични поклони мале вредности који не утичу на непристрасност и професионално поступање. Међутим, новац или поклони веће вредности могу представљати основ за сумњу на корупцију или повреду професионалне етике.

Код лекара су правила посебно осетљива јер здравствена заштита мора бити једнако доступна свима. Ако пацијент даје новац или вредан поклон како би добио бољи третман, бржи преглед или одређену услугу, то може имати елементе мита”, истакао је наш саговорник.

Подсетио је да Закон о здравственој заштити прописује да лекар може да прими поклон мање вредности који није изражен у новцу или у хартијама од вредности чија појединачна вредност не прелази пет одсто, а укупна вредност не прелази износ од једне просечне месечне плате без пореза и доприноса у Републици Србији, те се такав поклон неће сматрати корупцијом.

Примера је, напоменуо је, много. Говорећи из угла своје струке наш саговорник је истакао да адвокати имају право на награду за рад кроз уговорену адвокатску тарифу, али не и да траже или примају незакониту корист ради утицаја на институције или поступке.

„Адвокати нису вршиоци јавних овлашћења, те сходно томе исти по правилу ретко могу бити директни примаоци мита. Свакако, адвокати у одређеним ситуацијама могу бити посредници између даваоца мита и примаоца мита, а које посредовање је такође кажњиво законом”, казао је Радоичић.

Ту се отвара ново питање, ко је крив – да ли особа која даје или прима мито или пред законом одговарају обе стране.

Адвокат Милутин Радоичић напомиње да према кривичном законодавству и давање и примање мита представљају кривична дела. Дакле, одговорност може постојати на обе стране.

„Важно је разумети да ће се у сваком појединачном случају увек процењивати и утврђивати све конкретне околности које могу да буду од значаја за доношење одлуке о кривици учиниоца, степену одговорности, постојању олакшавајућих или отежавајућих околности и слично (на пример, да ли је неко добровољно нудио новац ради привилегије или је био практично приморан да плати како би остварио основно право)”, објаснио је наш саговорник.

Доказивање корупције је често сложен процес јер се, истакао је адвокат Радоичић, такве радње углавном одвијају без сведока и ван формалних токова. У пракси се користе различити докази: сведочења учесника, аудио и видео снимци, преписке, обележен новац, финансијски трагови...

„У појединим случајевима грађани унапред пријаве полицији или тужилаштву да им је тражен новац, па се организује контролисана предаја новца. Тада се користе обележене новчанице и друге методе како би се неспорно утврдило да је мито примљен. Такође, значајну улогу има анализа несразмере између прихода и поседоване имовине код осумњичених лица”, упозорио је наш саговорник.

Иако је закон јасан, статистика каска.

„Пракса показује да је корупција и даље озбиљан друштвени проблем, нарочито у областима где грађани често долазе у контакт са државним институцијама – здравству, администрацији, јавним набавкама и појединим инспекцијским поступцима. Међутим, последњих година расте свест грађана да мито није ’нормална појава’ нити ’начин да се заврши посао’, већ кривично дело које нарушава поверење у институције и ствара неједнакост међу људима.

И даље постоји одређена друштвена толеранција према такозваним ’малим поклонима’, посебно у здравству, јер део грађана то доживљава као израз захвалности. Ипак, управо таква пракса може отворити простор за злоупотребе и стварање осећаја да без додатног новца или поклона грађани не могу остварити своја основна права”, закључио је Радоичић за наш лист.