За лаке кораке

Статистичари су израчунали да одрасла особа свакодневно направи око 18.000 корака, а малишани који тек упознају свет око себе ходају и више од одраслих. Да би ход био безбедан и лак, неопходно је имати одговарајућу обућу.
У потрагу за новим паром обуће крените после подне или увече, пошто се стопала у току дана рашире од физичког напора и топлоте. Кад испробавате нове ципеле, обавезно обујте обе, јер стопала обично нису исте величине. Не заборавите да прошетате по радњи и мало "размрдате" прсте. Најдужи прст мора имати места да се помера у ципели, али вам обућа не сме спадати. Не купујте обућу која вам је за број мања надајући се да ће се разгазити. Истина је да се ципеле обликују према нози, али не очекујте чудо: оне не могу да "расту". Њихова величина може се мало повећати ако их оставите неколико дана на калупу за обућу, или се послужите триком: напуните најлон кесу водом, тако да потпуно испуни унутрашњост ципеле, добро затворите кесу и ставите обућу у замрзивач. Кад се заледи, вода ће се раширити и "разгазити" ципелу.

При куповини обавезно обујте чарапе, и то оне које ћете носити уз обућу: спортске чарапе уз обућу за рекреацију, а тање када купујете ципеле које ћете носити током дана. Уколико купујете обућу која се везује пертлама, увек их завежите не прескачући рупице.

Посебну пажњу треба обратити ако купујете обућу за малишане. За више од две трећине невоља са стопалима "криве" су погрешно одабране ципеле, а већина проблема настаје још у детињству.

Дечије стопало није минијатурна верзија стопала одрасле особе. Кости малишана се тек развијају и због тога деци треба обезбедити удобну, меку и савитљиву обућу која не сме да стеже и спречава нормалан раст стопала. Право време за куповину првих ципелица јесте тренутак кад дете прохода. Са куповином не треба претеривати, пошто малишани обућу брзо прерасту - њихова стопала до пете године расту просечном брзином од два броја годишње, док се раст касније успорава: отприлике на сваких дванаест месеци треба купити за број већу обућу.

Најмлађа деца не умеју да објасне да их ципелице жуљају, па би родитељи требало редовно да проверавају да ли на стопалима има жуљева, нагњечења, промена боје или температуре коже или других знакова повреда изазваних неодговарајућом обућом.

Најбоље би било да ципеле буду од природних материјала, како би нога могла да дише. Обућа за хладније дане требало би да буде кожна, са гуменим ђоном који се не клиза. Како би постала водоотпорна, пре него што је први пут обујете требало би да је премажете танким слојем рицинусовог уља, креме са пчелињим воском или обичне масније креме за руке, а затим изгланцате старом свиленом чарапом. Влажну обућу најбоље је сушити на промаји, напуњену изгужваним новинама, које ће упити влагу и сачувати облик ципела.

Д. Д.