Мерцов план буди наду за будућност

Жеља Европске уније да игра значајнију улогу у светској подели карата, регионална стабилност, јачање економске и трговинске сарадње и сузбијање такозваног малигног утицаја Пекинга и Москве – неки су од разлога зашто из Брисела, али и међу најснажнијим чланицама ЕУ долазе наговештаји да ће одшкринути врата проширењу. За развој у свим земљама на Старом континенту потребни су улагања у енергетику и инфраструктуру, борба против организованог криминала и јачање безбедносне сарадње. Наравно, и отварање граница и јединственог тржишта за све земље региона, што је најважнији интерес Београда.

Тим поводом, две недеље пред самит о западном Балкану у Тивту, немачки канцелар Фридрих Мерц је послао писмо лидерима Европске уније са предлогом да Украјина добије статус придруженог члана без права гласа. За остале земље Балкана и Молдавију предвиђен је статус посматрача и ближи приступ јединственом тржишту Уније. То може да се тумачи као да ће представници региона бити присутни на заједничким седницама Европске комисије или Европског парламента и да ће добити шири приступ појединим програмима ЕУ и деловима јединственог тржишта.

Могућност да Украјина преко реда уђе у ЕУ, а да се осталима пружи нека врста утешне награде и наде за будућност довела је до подела у Унији. Томе се противе пре свега Холандија и државе на северу Европе, док је за неке из централног дела ЕУ оваква идеја о проширењу прихватљива. Ипак, Мерцова иницијатива у овом тренутку више отвара политичка, правна и практична питања него што даје одговоре. Утисак је да и сам немачки канцелар то препознаје, а та питања ће вероватно постати део ширих расправа међу европским лидерима у наредним месецима – иако тема још увек формално није на дневном реду Савета ЕУ. На Мерцов предлог реаговао је словачки премијер. За Роберта Фица ЕУ не би требало да прави посебне моделе чланства док земље региона годинама чекају пријем. „Србију, Црну Гору и Албанију треба што пре примити у ЕУ. Тренутна атмосфера није погодна за предузимање таквих корака у вези са Украјином. Или ћемо некога примити у Унију, или нећемо”, рекао је Фицо.

Да наша земља и Украјина немају исту политичку позицију у очима Брисела, указао је и председник Србије. „Тешко да можемо да имамо позицију као Украјина, јер Србија није увела санкције Русији, а ЕУ сматра да је Украјина бранила Европу од Русије”, рекао је Александар Вучић. „Важно је да је немачки канцелар изашао са нечим другачијим и нечим што је реалније. Нисам срећан садржином за Србију. То је за Украјину много бољи предлог него за Србију”, казао је Вучић. Додао је да је ипак „боље да нам се отворе карте да поштено говоримо, него да слушамо бајке”. Рекао је да у том смислу јесте добра новост, „али када је реч о суштини, постоје ствари у којима може да се напредује, а да ЕУ не изгуби”.

Конкретно за западни Балкан, предлог садржи охрабрујући језик о томе да пуноправно чланство остаје циљ и да процес проширења треба убрзати. Али у стварности, остаје питање да ли је реч више о симболичној надоградњи постојећег приступа, него о великом стратешком заокрету. Иначе, сличан предлог су београдски Центар за европске политике и бриселски Центар за европске политичке студије пре четири године упутили европским званичницима и он је предвиђао приступање у четири фазе, где би земље кандидати добијале значајно већи новац приступним фондовима пре чланства, што би им омогућило да се брже развијају.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је на Међународном форуму о безбедности ГЛОБСЕК у Прагу да Србији није потребан њен европски комесар, право вета, ни фондови, већ оно што би донело одмах бољитак грађанима и привреди – улазак у шенгенски простор и приступ јединственом тржишту. „Ако ми постанемо део шенгенског простора, сматрам да ће то ојачати европске границе. По мом мишљењу, ту су обе стране на добитку. Такође, бити део европског јединственог тржишта, шенгенског простора појачава одмах нашу конкурентност. То значи да наши грађани и наша привреда имају одмах користи”, казала је Ана Брнабић у дебати о проширењу – како да кандидати изађу из вечне чекаонице за ЕУ.

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић каже да је, што се тиче Мерцовог предлога, то последица институционалне блокаде унутар Уније, која није успела да обезбеди да буде реформисана и да њен систем ради ефикасније да би примила нове чланове. За „Политику” истиче да када постоји тај унутрашњи неуспех ЕУ, онда се траже нека нова, иновативна решења која, сама по себи, могу да се уподобе. Мерц је, наставља Зечевић, предложио придружено чланство у ЕУ и то је пре свега предложио за Украјину, онда се то некако подразумева и за наш регион и Молдавију.

„Само придружено чланство не постоји у правном систему ЕУ, јер они теже пуноправном чланству, односно униформизацији. Унија има тај свој федерални аспект, да све буде једнообразно, јер је тако ефикасније. Наравно, све правно може да се уреди и да се покаже да имају посебан уговор са неком државом. Дакле, све је у суштини могуће. То, међутим, говори о њима који не успевају да интегришу државе западног Балкана, који има свега 17 милиона становника. При томе, све што се сада ради, ради се због Украјине у контексту преговора са Русијом, јер Зеленски притиска ЕУ да их што пре приме у чланство, а онда Мерц, да то не би урадио, нуди му некакав повлашћени придружени статус”, каже Зечевић.

Председник скупштинског Одбора за безбедност Милован Дрецун оцењује за „Политику” да нема искрене воље за проширењем ЕУ и да је „већина чланица против, али се користи прича о проширењу и обећање да би се реализовали кључни геополитички циљеви Европске уније и водећих европских земаља”. Каже да, уколико се погледа пример Србије, Поглавље 35, присуство кинеских компанија и наоружања у Србији, могу да се виде притисци и осуде из ЕУ.

Наводи да ЕУ формално не признаје тзв. Косово као државу, али да многи функционери ЕУ ову територију званично третирају као независну. „Погледајте Поглавље 35 и француско-немачки предлог споразума. Они су убацили у Поглавље 35 и нама је постављен услов: ако хоћете да завршите пут ка чланству у Европској унији, морате де факто да признате тзв. Косово. И сад, како да идете даље”, упитао је Дрецун.

Велико је питање да ли ће и Црна Гора бити задовољна Мерцовим предлогом, јер имају амбицију да постану пуноправни чланови, наводи Зечевић. „И да ли ће овај Мерцов план уопште проћи унутар ЕУ, јер му је за то потребна сагласност главних партнера Француске и Пољске. Питање је како ће реаговати неке друге државе које су скептичне према питању проширења, као што су Холандија и скандинавске земље. То је покушај да се нешто покрене са мртве тачке и по мени је Мерцов предлог прећутно признање да ЕУ није реформисала саму себе да би могла да прими нове чланове”, закључује Слободан Зечевић.

Вулин: Пут са неизвесним трајањем и извесним крајем

Лидер Покрета социјалиста Александар Вулин изјавио је на трибини коју је та странка организовала у Аранђеловцу да се европски пут Србије неће завршити чланством у ЕУ, „чак и да они тада буду постојали”. „Неће нас примити. Шта год ми урадили, они не желе да нас приме, ми њима не требамо, не треба им слободна православна Србија, не уклапа се у суштину њиховог поретка, у оно што они схватају као свој свет. Ми једноставно нисмо део њихове цивилизације, они нас не доживљавају као своје. Зато тражимо референдум о уласку у ЕУ”, рекао је Вулин. Упитао је да ли Србија жели да иде на тај пут са, како је навео, неизвесним трајањем, али извесним крајем. Додао је да није проблем у путу ка ЕУ, већ у сваком оном кораку који начинимо на том путу, ка том циљу далеком.