Mercov plan budi nadu za budućnost

Želja Evropske unije da igra značajniju ulogu u svetskoj podeli karata, regionalna stabilnost, jačanje ekonomske i trgovinske saradnje i suzbijanje takozvanog malignog uticaja Pekinga i Moskve – neki su od razloga zašto iz Brisela, ali i među najsnažnijim članicama EU dolaze nagoveštaji da će odškrinuti vrata proširenju. Za razvoj u svim zemljama na Starom kontinentu potrebni su ulaganja u energetiku i infrastrukturu, borba protiv organizovanog kriminala i jačanje bezbednosne saradnje. Naravno, i otvaranje granica i jedinstvenog tržišta za sve zemlje regiona, što je najvažniji interes Beograda.

Tim povodom, dve nedelje pred samit o zapadnom Balkanu u Tivtu, nemački kancelar Fridrih Merc je poslao pismo liderima Evropske unije sa predlogom da Ukrajina dobije status pridruženog člana bez prava glasa. Za ostale zemlje Balkana i Moldaviju predviđen je status posmatrača i bliži pristup jedinstvenom tržištu Unije. To može da se tumači kao da će predstavnici regiona biti prisutni na zajedničkim sednicama Evropske komisije ili Evropskog parlamenta i da će dobiti širi pristup pojedinim programima EU i delovima jedinstvenog tržišta.

Mogućnost da Ukrajina preko reda uđe u EU, a da se ostalima pruži neka vrsta utešne nagrade i nade za budućnost dovela je do podela u Uniji. Tome se protive pre svega Holandija i države na severu Evrope, dok je za neke iz centralnog dela EU ovakva ideja o proširenju prihvatljiva. Ipak, Mercova inicijativa u ovom trenutku više otvara politička, pravna i praktična pitanja nego što daje odgovore. Utisak je da i sam nemački kancelar to prepoznaje, a ta pitanja će verovatno postati deo širih rasprava među evropskim liderima u narednim mesecima – iako tema još uvek formalno nije na dnevnom redu Saveta EU. Na Mercov predlog reagovao je slovački premijer. Za Roberta Fica EU ne bi trebalo da pravi posebne modele članstva dok zemlje regiona godinama čekaju prijem. „Srbiju, Crnu Goru i Albaniju treba što pre primiti u EU. Trenutna atmosfera nije pogodna za preduzimanje takvih koraka u vezi sa Ukrajinom. Ili ćemo nekoga primiti u Uniju, ili nećemo”, rekao je Fico.

Da naša zemlja i Ukrajina nemaju istu političku poziciju u očima Brisela, ukazao je i predsednik Srbije. „Teško da možemo da imamo poziciju kao Ukrajina, jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji, a EU smatra da je Ukrajina branila Evropu od Rusije”, rekao je Aleksandar Vučić. „Važno je da je nemački kancelar izašao sa nečim drugačijim i nečim što je realnije. Nisam srećan sadržinom za Srbiju. To je za Ukrajinu mnogo bolji predlog nego za Srbiju”, kazao je Vučić. Dodao je da je ipak „bolje da nam se otvore karte da pošteno govorimo, nego da slušamo bajke”. Rekao je da u tom smislu jeste dobra novost, „ali kada je reč o suštini, postoje stvari u kojima može da se napreduje, a da EU ne izgubi”.

Konkretno za zapadni Balkan, predlog sadrži ohrabrujući jezik o tome da punopravno članstvo ostaje cilj i da proces proširenja treba ubrzati. Ali u stvarnosti, ostaje pitanje da li je reč više o simboličnoj nadogradnji postojećeg pristupa, nego o velikom strateškom zaokretu. Inače, sličan predlog su beogradski Centar za evropske politike i briselski Centar za evropske političke studije pre četiri godine uputili evropskim zvaničnicima i on je predviđao pristupanje u četiri faze, gde bi zemlje kandidati dobijale značajno veći novac pristupnim fondovima pre članstva, što bi im omogućilo da se brže razvijaju.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je na Međunarodnom forumu o bezbednosti GLOBSEK u Pragu da Srbiji nije potreban njen evropski komesar, pravo veta, ni fondovi, već ono što bi donelo odmah boljitak građanima i privredi – ulazak u šengenski prostor i pristup jedinstvenom tržištu. „Ako mi postanemo deo šengenskog prostora, smatram da će to ojačati evropske granice. Po mom mišljenju, tu su obe strane na dobitku. Takođe, biti deo evropskog jedinstvenog tržišta, šengenskog prostora pojačava odmah našu konkurentnost. To znači da naši građani i naša privreda imaju odmah koristi”, kazala je Ana Brnabić u debati o proširenju – kako da kandidati izađu iz večne čekaonice za EU.

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević kaže da je, što se tiče Mercovog predloga, to posledica institucionalne blokade unutar Unije, koja nije uspela da obezbedi da bude reformisana i da njen sistem radi efikasnije da bi primila nove članove. Za „Politiku” ističe da kada postoji taj unutrašnji neuspeh EU, onda se traže neka nova, inovativna rešenja koja, sama po sebi, mogu da se upodobe. Merc je, nastavlja Zečević, predložio pridruženo članstvo u EU i to je pre svega predložio za Ukrajinu, onda se to nekako podrazumeva i za naš region i Moldaviju.

„Samo pridruženo članstvo ne postoji u pravnom sistemu EU, jer oni teže punopravnom članstvu, odnosno uniformizaciji. Unija ima taj svoj federalni aspekt, da sve bude jednoobrazno, jer je tako efikasnije. Naravno, sve pravno može da se uredi i da se pokaže da imaju poseban ugovor sa nekom državom. Dakle, sve je u suštini moguće. To, međutim, govori o njima koji ne uspevaju da integrišu države zapadnog Balkana, koji ima svega 17 miliona stanovnika. Pri tome, sve što se sada radi, radi se zbog Ukrajine u kontekstu pregovora sa Rusijom, jer Zelenski pritiska EU da ih što pre prime u članstvo, a onda Merc, da to ne bi uradio, nudi mu nekakav povlašćeni pridruženi status”, kaže Zečević.

Predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost Milovan Drecun ocenjuje za „Politiku” da nema iskrene volje za proširenjem EU i da je „većina članica protiv, ali se koristi priča o proširenju i obećanje da bi se realizovali ključni geopolitički ciljevi Evropske unije i vodećih evropskih zemalja”. Kaže da, ukoliko se pogleda primer Srbije, Poglavlje 35, prisustvo kineskih kompanija i naoružanja u Srbiji, mogu da se vide pritisci i osude iz EU.

Navodi da EU formalno ne priznaje tzv. Kosovo kao državu, ali da mnogi funkcioneri EU ovu teritoriju zvanično tretiraju kao nezavisnu. „Pogledajte Poglavlje 35 i francusko-nemački predlog sporazuma. Oni su ubacili u Poglavlje 35 i nama je postavljen uslov: ako hoćete da završite put ka članstvu u Evropskoj uniji, morate de fakto da priznate tzv. Kosovo. I sad, kako da idete dalje”, upitao je Drecun.

Veliko je pitanje da li će i Crna Gora biti zadovoljna Mercovim predlogom, jer imaju ambiciju da postanu punopravni članovi, navodi Zečević. „I da li će ovaj Mercov plan uopšte proći unutar EU, jer mu je za to potrebna saglasnost glavnih partnera Francuske i Poljske. Pitanje je kako će reagovati neke druge države koje su skeptične prema pitanju proširenja, kao što su Holandija i skandinavske zemlje. To je pokušaj da se nešto pokrene sa mrtve tačke i po meni je Mercov predlog prećutno priznanje da EU nije reformisala samu sebe da bi mogla da primi nove članove”, zaključuje Slobodan Zečević.

Vulin: Put sa neizvesnim trajanjem i izvesnim krajem

Lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin izjavio je na tribini koju je ta stranka organizovala u Aranđelovcu da se evropski put Srbije neće završiti članstvom u EU, „čak i da oni tada budu postojali”. „Neće nas primiti. Šta god mi uradili, oni ne žele da nas prime, mi njima ne trebamo, ne treba im slobodna pravoslavna Srbija, ne uklapa se u suštinu njihovog poretka, u ono što oni shvataju kao svoj svet. Mi jednostavno nismo deo njihove civilizacije, oni nas ne doživljavaju kao svoje. Zato tražimo referendum o ulasku u EU”, rekao je Vulin. Upitao je da li Srbija želi da ide na taj put sa, kako je naveo, neizvesnim trajanjem, ali izvesnim krajem. Dodao je da nije problem u putu ka EU, već u svakom onom koraku koji načinimo na tom putu, ka tom cilju dalekom.