Трамп због Ормуза прети и Оману

 „Нико, ниједна држава, неће контролисати Ормуски пролаз. Ми ћемо га надзирати. Оман да пази како се понаша, иначе ћемо га разнети”, поручио је амерички председник Доналд Трамп на седници Кабинета у среду. Овом упозорењу претходила је јучерашња оштра ескалације оружаног сукоба у Персијском заливу, новог скока цена нафте на светском тржишту, и сумњи у статус актуелног крхког прекида ватре између Вашингтона и Техерана, које је на снази од 7. априла. „Мировни споразум Америке и Ирана, није сада нигде на видику”, оценио је јуче „Блумберг”.

Да се Доналд Трамп није „залетео” у претњи Оману, донедавном мировном посреднику између Вашингтона и Техерана, можда сведочи и чињеница да је Стејт департмент баш тај део излагања шефа Беле куће поставио на свој званични сајт.

У међувремену, Трамп на седници Кабинета прекјуче није крио „незадовољство” актуелним предлозима Ирана за окончање двоструке блокаде Ормуског пролаза. „Можда ћемо морати опет да ударимо, можда нећемо”, загонетно је најавио шеф Беле куће. Он је истовремено поручио да „нема говора да би у случају и да Техеран преда обогаћени уранијум, могло доћи до укидања санкција, што је претходно објавила иранска агенција Тасним.

„Суштина је да Иран никада неће имати нуклеарно наоружање”, надовезао се на истој седници владе у Вашингтону шеф америчке дипломатије Марк Рубио.

После тога, у ноћи између среде и четвртка, америчке војне снаге обориле су пет иранских дронова и погодиле лансирну станицу беспилотних летелица источно од стратешке луке Бандар Абас. Централна команда војске САД је ту акцију описала као „одмерену, чисто одбрамену, усмерену на одржање прекида ватре”, и изведену „ након што су иранске снаге лансирале пет једносмерних дронова који су представљали јасну претњу близу Ормуског мореуза”, пренео је Би-Би-Си.

Неколико сати касније, Иранска национална гарда преузела је одговорност за ваздушни удар „на једну америчку војну базу у региону”, уз најаву да би надаље могли „још оштрије да дејствују”. Где је могла бити јуче гађана америчка база, наслућује се из саопштења генералштаба Кувајта, које наводи да је домаћа противваздухопловна одбрана активирана „против дејстава дронова и балистичких ракета”. Званични Кувајт је потом осудио „криминални напад Ирана на територију Кувајта” без навођења да је мета напада била америчка база у тој земљи Залива.

САД иначе у Оману имају најмање две војне базе, док је у Кувајту, између осталог стационирана и велика америчка ваздухопловна база.

Са супротне стране Персијског залива, јучерашње реакције званичника Ирана потврђују да су преговори са Вашингтоном, у овом тренутку, изгледа „у мртвом углу”.

Трампова „реторика” неће присилити Иран да одустане од својих захтева везаних за обогаћивање уранијума, контролу Ормуског пролаза, и укидање санкција, поручио је Ебрахим Азизи, шеф комитета за националну безбедност иранског парламента.

„Јасно је да Трамп тражи излаз из овог стратешког ћорсокака, наизменичним претњама и позивима на договор”, оценио је Азизи на мрежи „Икс”.

Поводом америчког ваздушног удара на војне инсталације код Бандар Абаса, Есмаил Багеи, портпарол Министарства спољних послова Ирана, поручио је: „Ови агресивни акти САД против територијалног интегритета и националног суверенитета Ирана представљају флагрантно кршење међународног права и Повеље Уједињених нација, а Савет безбедности УН је обавезан да испуни своју законску одговорност да позове америчке агресоре на одговорност. Иран ће истовремено предузети све неопходне мере да одбрани свој национални суверенитет”, пренела је ИРНА.

Најновија оружана дејства САД и Ирана, опет су јуче разбила наду светских берзи да је близу крај сукоба у Персијском заливу. Након најновијих америчко-иранских гранатирања, цене барела скочиле су за више од три одсто. Тако је барел брент достигао цену од око 97,8 америчких долара, односно 3,72 одсто вишу него дан раније. Истовремено, лака тексаска нафта ишла је јуче за око 91,99 долара. Све то, у тренутку када „Амерички петролеум институт” истиче да резерве нафте у САД падају шесту седмицу заредом ( „минус” 2,8 милиона барела прошле недеље).

Да ли би Вашингтон стварно био спреман да прошири ратна дејства и против Омана, неизвесно је. Поготово након недавне Трампове објаве да би Пакистан, Египат, Турска, Катар, Саудијска Арабија и „ друге земље” требало сместа да приступе Аврамовим споразумима ради нормализације односа са Израелом.

Уколико Трамп успе да убеди Ријад да успостави дипломатске односе са Израелом, требало би Нобелову награду преименовати у „Трампову награду”, сматра амерички сенатор Линдзи Грејем.

Израелска војска извела напад у Бејруту

Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) извеле су ваздушни напад у јужном предграђу Бејрута, а према безбедносним изворима, мета је био шеф ракетних снага Али ел Хусини у дивизији „Имам Хосеин”, иранској милицији која делује са Хезболахом, преноси Танјуг. То је иначе, први израелски удар на Бејрут од 6. маја, пошто је током примирја ИДФ углавном избегавао нападе на главни град Либана, на захтев администрације америчког председника. Најмање 11 особа, укључујући двоје деце, погинуло је у израелским нападима на Либан, саопштило је либанско Министарство здравља.