Tramp zbog Ormuza preti i Omanu

 „Niko, nijedna država, neće kontrolisati Ormuski prolaz. Mi ćemo ga nadzirati. Oman da pazi kako se ponaša, inače ćemo ga razneti”, poručio je američki predsednik Donald Tramp na sednici Kabineta u sredu. Ovom upozorenju prethodila je jučerašnja oštra eskalacije oružanog sukoba u Persijskom zalivu, novog skoka cena nafte na svetskom tržištu, i sumnji u status aktuelnog krhkog prekida vatre između Vašingtona i Teherana, koje je na snazi od 7. aprila. „Mirovni sporazum Amerike i Irana, nije sada nigde na vidiku”, ocenio je juče „Blumberg”.

Da se Donald Tramp nije „zaleteo” u pretnji Omanu, donedavnom mirovnom posredniku između Vašingtona i Teherana, možda svedoči i činjenica da je Stejt department baš taj deo izlaganja šefa Bele kuće postavio na svoj zvanični sajt.

U međuvremenu, Tramp na sednici Kabineta prekjuče nije krio „nezadovoljstvo” aktuelnim predlozima Irana za okončanje dvostruke blokade Ormuskog prolaza. „Možda ćemo morati opet da udarimo, možda nećemo”, zagonetno je najavio šef Bele kuće. On je istovremeno poručio da „nema govora da bi u slučaju i da Teheran preda obogaćeni uranijum, moglo doći do ukidanja sankcija, što je prethodno objavila iranska agencija Tasnim.

„Suština je da Iran nikada neće imati nuklearno naoružanje”, nadovezao se na istoj sednici vlade u Vašingtonu šef američke diplomatije Mark Rubio.

Posle toga, u noći između srede i četvrtka, američke vojne snage oborile su pet iranskih dronova i pogodile lansirnu stanicu bespilotnih letelica istočno od strateške luke Bandar Abas. Centralna komanda vojske SAD je tu akciju opisala kao „odmerenu, čisto odbramenu, usmerenu na održanje prekida vatre”, i izvedenu „ nakon što su iranske snage lansirale pet jednosmernih dronova koji su predstavljali jasnu pretnju blizu Ormuskog moreuza”, preneo je Bi-Bi-Si.

Nekoliko sati kasnije, Iranska nacionalna garda preuzela je odgovornost za vazdušni udar „na jednu američku vojnu bazu u regionu”, uz najavu da bi nadalje mogli „još oštrije da dejstvuju”. Gde je mogla biti juče gađana američka baza, naslućuje se iz saopštenja generalštaba Kuvajta, koje navodi da je domaća protivvazduhoplovna odbrana aktivirana „protiv dejstava dronova i balističkih raketa”. Zvanični Kuvajt je potom osudio „kriminalni napad Irana na teritoriju Kuvajta” bez navođenja da je meta napada bila američka baza u toj zemlji Zaliva.

SAD inače u Omanu imaju najmanje dve vojne baze, dok je u Kuvajtu, između ostalog stacionirana i velika američka vazduhoplovna baza.

Sa suprotne strane Persijskog zaliva, jučerašnje reakcije zvaničnika Irana potvrđuju da su pregovori sa Vašingtonom, u ovom trenutku, izgleda „u mrtvom uglu”.

Trampova „retorika” neće prisiliti Iran da odustane od svojih zahteva vezanih za obogaćivanje uranijuma, kontrolu Ormuskog prolaza, i ukidanje sankcija, poručio je Ebrahim Azizi, šef komiteta za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta.

„Jasno je da Tramp traži izlaz iz ovog strateškog ćorsokaka, naizmeničnim pretnjama i pozivima na dogovor”, ocenio je Azizi na mreži „Iks”.

Povodom američkog vazdušnog udara na vojne instalacije kod Bandar Abasa, Esmail Bagei, portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana, poručio je: „Ovi agresivni akti SAD protiv teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta Irana predstavljaju flagrantno kršenje međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija, a Savet bezbednosti UN je obavezan da ispuni svoju zakonsku odgovornost da pozove američke agresore na odgovornost. Iran će istovremeno preduzeti sve neophodne mere da odbrani svoj nacionalni suverenitet”, prenela je IRNA.

Najnovija oružana dejstva SAD i Irana, opet su juče razbila nadu svetskih berzi da je blizu kraj sukoba u Persijskom zalivu. Nakon najnovijih američko-iranskih granatiranja, cene barela skočile su za više od tri odsto. Tako je barel brent dostigao cenu od oko 97,8 američkih dolara, odnosno 3,72 odsto višu nego dan ranije. Istovremeno, laka teksaska nafta išla je juče za oko 91,99 dolara. Sve to, u trenutku kada „Američki petroleum institut” ističe da rezerve nafte u SAD padaju šestu sedmicu zaredom ( „minus” 2,8 miliona barela prošle nedelje).

Da li bi Vašington stvarno bio spreman da proširi ratna dejstva i protiv Omana, neizvesno je. Pogotovo nakon nedavne Trampove objave da bi Pakistan, Egipat, Turska, Katar, Saudijska Arabija i „ druge zemlje” trebalo smesta da pristupe Avramovim sporazumima radi normalizacije odnosa sa Izraelom.

Ukoliko Tramp uspe da ubedi Rijad da uspostavi diplomatske odnose sa Izraelom, trebalo bi Nobelovu nagradu preimenovati u „Trampovu nagradu”, smatra američki senator Lindzi Grejem.

Izraelska vojska izvela napad u Bejrutu

Izraelske odbrambene snage (IDF) izvele su vazdušni napad u južnom predgrađu Bejruta, a prema bezbednosnim izvorima, meta je bio šef raketnih snaga Ali el Husini u diviziji „Imam Hosein”, iranskoj miliciji koja deluje sa Hezbolahom, prenosi Tanjug. To je inače, prvi izraelski udar na Bejrut od 6. maja, pošto je tokom primirja IDF uglavnom izbegavao napade na glavni grad Libana, na zahtev administracije američkog predsednika. Najmanje 11 osoba, uključujući dvoje dece, poginulo je u izraelskim napadima na Liban, saopštilo je libansko Ministarstvo zdravlja.