Више пара уз мањи ризик

Банка Интеза би и без државних подстицајних средстава за ликвидност, трајна обртна средства и инвестиције, наставила да кредитира сопственим средствима своје клијенте. Тражња за кредитима почетком ове године није опала. Потписивањем уговора са државом тај посао би требало да буде лакши, с нешто мање ризика, али мора бити јасно да зајмови привреди, па и грађанима уз субвенционисане камате, нису поклон нити имају социјални карактер, упозорила је у разговору за наш лист председник Извршног одбора Интеза банке Драгиња Ђурић.Наглашава да до нешто више пара по повољнијим условима углавном могу да дођу предузећа са здравим пословним резултатима и извозним програмима.

Потез државе да поспеши рад добрих фирми, ваља подржати. Нема те банке која иза тога не би стала, сматра наша саговорница, али је мало изненађује да се у тај аранжман укључило 15 банка, а требало је да га подржи целокупан банкарски систем који је последњих месеци положио изузетно велике испите зрелости.

Драгињи Ђурић, као искусном банкару, савршено је јасно да тих четрдесетак милијарди динара подстицајних средстава на које се рачуна, није довољно да код нас реши старе и нагомилане проблеме у ликвидности привреде или ненаплаћених потраживања. То је системски проблем и он се мора решавати на сасвим другачији начин. Али, како упозорава, то ни изблиза не значи да фирмама, поготово мањим, којима само мало недостаје да стану на здраве ноге, не треба помоћи. Управо за њих је ова акција и осмишљена.

–Кредитирање привреде, па и грађана за набавку трајније потрошне робе домаћег порекла, па и аутомобила, јер држава и банке неће стимулисати увоз, одвијаће сепо свим правилима и начелима банкарског пословања. Не само да ће се гледати коме ће се зајмови одобравати, већ ће се помно контролисати трошење новца и испуњавање уговором преузетих обавеза. Наменско коришћење зајмова пратиће Пореска управа, а број запослених Национална служба за запошљавање и Фонд за развој – истакла је Ђурић.

На питање, шта ће се догодити фирмама које, рецимо, ипак, смање број запослених, свеједно како то правдали, Драгиња Ђурић каже да ће сваки добијени динар морати да плате по реалној, тржишној цени, која је и неколико пута већа од 4,5, 5,5 или 6,5 процената.Тако „јевтиних” пара, и поред све скупоће наших извора средстава, нигде нема, па се она нада да ће и привредници који се определе за субвенционисане позајмице и ту чињеницу имати у виду.

И наша саговорница каже да је чула приче да ће ове и још много веће паре отићи великим домаћим играчима, попут Мишковића или Дракулића. Право на ова подстицајна средства, подсећа Ђурић, имају сва предузећа и предузетници, без обзира на име газде, па тако и Мишковић и Дракулић, али овај новац је исувише мали за њихове фирме. Коначно, постоје и критеријуми по којима ће се новац расподељивати, тако да је и та бојазан безразложна.

Слободан Костић

--------------------------------------------------

„Елтим” као пример

На питање, како гледа на актуелну блокаду рачуна и затварање „Елтима”, београдске фирме за трговину белом техником и техничком робом, Драгиња Ђурић управо узлет и пад тог предузећа узима као пример како код нас и банке могу бити увучене у веома ризичне послове и поред свих могућих мера заштите и осигурања потраживања.

–Волела бих да видим ко је ставио печат испод извештаја о ревизији пословних резултата тог предузећа. Нико, нажалост, не надзире ни рад ревизорских кућа. Заказала су регулаторна тела. Банке су блокирале рачун те куће, али шта с тим, када стечајеви трају по неколико година – пита Ђурић и додаје да је држава пропустила прилику да уведе много више реда у реални сектор. –Не могу банке, које послују по највишим европским стандардима да позајмљују паре привредницима сумњивог пословног „педигреа”, а да држава није развила ефикасне системе за заштиту.

------------------------------------------------------

Срби добри дужници

Банка Интеза има више од 120.000 правних лица и око 1.300.000 грађана као клијенте. Прошле године је и једнима и другима одобрила више од 600 милиона евра од укупно 1,9 милијарди евра кредитног потенцијала. Банци, каже Ђурић, није никакав проблем да од своје „централе” у Италији, која је четврта у Европи и 11. у свету, повуче и више пара за улагања у Србији, поготово за пројектно финансирање, али ти послови код нас су још у повоју, а не „пријају” им ни честе осцилације курса.

И за клијенте и Интеза банку је, наглашава Ђурић, веома важна стабилност курса. И поред приличних курсних и других трзавица, крајем прошле и почетком ове године, банка нема проблема у наплати доспелих потраживања. Срби остају добри и уредни дужници.