Паника улагача у Станфордове банке

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 19. фебруара – Мислили смо да смо нашли прибежиште од финансијских ломова, али смо се усосили. Таква жалопојка чује се данас у Тексасу, на Флориди, Карибима и у више земаља Јужне Америке, поводом истраге против овдашњег милијардера Алена Станфорда (58), осумњиченог да је „заврнуо” десетине хиљада клијената који су у његовим банкама имали рачуне у укупној вредности од осам милијарди долара.

Драма је нова карика у ланцу свакојаких тумбања на националном и интернационалном тржишту новца, где се, готово из часа у час, евидентирају превиди, заблуде, скандали и потребе за државним интервенцијама. „Случај Станфорд” ипак доноси једну нежељену новост: шири се паника међу улагачима, отежу се редови за повраћај новца пред испоставама које су закатанчене, а осумњичени је још на слободи. Додуше, ФБИ је данас по подне саопштио да је, најзад, Станфорда пронашао у вирџинијском граду Фредериксбургу код Вашингтона, али га није ухапсио.

Његово остајање на слободи делује парадоксално. Јер, америчке власти су блокирале Станфордове филијале, улагачи су застрашени да ће изгубити депозите, најимућнији међу њима приватним авионима долећу у Сент Џонс (престоницу карипске острвске државице, у саставу британског Комонвелта, Антигве и Барбуде која се означава као окосница сумњивих операција), нервоза се после полицијског претреса у овдашњем Хјустону проширила и на Венецуелу, Колумбију и Еквадор, а кривичног гоњења још нема.

Кошмар око Станфорда повећавала је претходна вест да, према истраживању овдашње телевизије Еј-Би-Си, Федерални истражни биро (ФБИ) проверава индиције да је Станфорд „прао новац трговаца дрогом” међу којима и мексичких наркотрафиканата из „Заливског картела”. Као и прича да је означени имао јаке лобистичке везе у Вашингтону, у шта је уложио милионе долара, и да је био финансијер низа изборних кампања, чак више владајућих демократа него поражених републиканаца.

Његове донације или сакупљени прилози стизали су, наводи се, и до новембарских председничких кандидата, мада су махом биле усредсређене према члановима парламента. Неки су таква примања свели одмах на дозвољену меру, други их сада враћају, док их трећи шаљу у добротворне сврхе…

У међувремену се шире претпоставке да је Станфордов стил пословања (са осетно вишим каматама од уобичајених и „лажним приказима стања”) сличан пирамиди„” Бернарда Мејдофа који је у Њујорку оптужен као творац „преварантске шеме” где се, на штету многих клијената, обрнуло 50 милијарди долара. Зебње грађана само су донекле ублажене чињеницом да се бар сазнало где се осумњичени налази и да је „под лупом” ФБИ. Остаје неразјашњено кључно питање: да ли ће улагачи успети да остану неоштећени?