Panika ulagača u Stanfordove banke

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 19. februara – Mislili smo da smo našli pribežište od finansijskih lomova, ali smo se usosili. Takva žalopojka čuje se danas u Teksasu, na Floridi, Karibima i u više zemalja Južne Amerike, povodom istrage protiv ovdašnjeg milijardera Alena Stanforda (58), osumnjičenog da je „zavrnuo” desetine hiljada klijenata koji su u njegovim bankama imali račune u ukupnoj vrednosti od osam milijardi dolara.

Drama je nova karika u lancu svakojakih tumbanja na nacionalnom i internacionalnom tržištu novca, gde se, gotovo iz časa u čas, evidentiraju previdi, zablude, skandali i potrebe za državnim intervencijama. „Slučaj Stanford” ipak donosi jednu neželjenu novost: širi se panika među ulagačima, otežu se redovi za povraćaj novca pred ispostavama koje su zakatančene, a osumnjičeni je još na slobodi. Doduše, FBI je danas po podne saopštio da je, najzad, Stanforda pronašao u virdžinijskom gradu Frederiksburgu kod Vašingtona, ali ga nije uhapsio.

Njegovo ostajanje na slobodi deluje paradoksalno. Jer, američke vlasti su blokirale Stanfordove filijale, ulagači su zastrašeni da će izgubiti depozite, najimućniji među njima privatnim avionima doleću u Sent Džons (prestonicu karipske ostrvske državice, u sastavu britanskog Komonvelta, Antigve i Barbude koja se označava kao okosnica sumnjivih operacija), nervoza se posle policijskog pretresa u ovdašnjem Hjustonu proširila i na Venecuelu, Kolumbiju i Ekvador, a krivičnog gonjenja još nema.

Košmar oko Stanforda povećavala je prethodna vest da, prema istraživanju ovdašnje televizije Ej-Bi-Si, Federalni istražni biro (FBI) proverava indicije da je Stanford „prao novac trgovaca drogom” među kojima i meksičkih narkotrafikanata iz „Zalivskog kartela”. Kao i priča da je označeni imao jake lobističke veze u Vašingtonu, u šta je uložio milione dolara, i da je bio finansijer niza izbornih kampanja, čak više vladajućih demokrata nego poraženih republikanaca.

Njegove donacije ili sakupljeni prilozi stizali su, navodi se, i do novembarskih predsedničkih kandidata, mada su mahom bile usredsređene prema članovima parlamenta. Neki su takva primanja sveli odmah na dozvoljenu meru, drugi ih sada vraćaju, dok ih treći šalju u dobrotvorne svrhe…

U međuvremenu se šire pretpostavke da je Stanfordov stil poslovanja (sa osetno višim kamatama od uobičajenih i „lažnim prikazima stanja”) sličan piramidi„” Bernarda Mejdofa koji je u Njujorku optužen kao tvorac „prevarantske šeme” gde se, na štetu mnogih klijenata, obrnulo 50 milijardi dolara. Zebnje građana samo su donekle ublažene činjenicom da se bar saznalo gde se osumnjičeni nalazi i da je „pod lupom” FBI. Ostaje nerazjašnjeno ključno pitanje: da li će ulagači uspeti da ostanu neoštećeni?