Награда Светске банке за истраживање о сиромаштву

Пројекат утврђивања сиромаштва у Србији један је од 13 награђених у региону Европе и централне Азије у оквиру такмичења Светске банке „Побољшање живота људи у Европи и централној Азији 2009. године – слављење учења и иновација”, саопштено је из канцеларије Светске банке у Србији. Како је за „Политику” објаснила Весна Костић, задужена за односе с јавношћу у овој канцеларији, у оквиру награђеног пројекта Светска банка је финансирала Републички завод за статистику да уради Анкету о животном стандарду становништва у Србији (ЛСМС). Пројекти су, иначе, награђивани у четири категорије: „Међународно удружење за развој (ИДА) на делу”, „Успеси у средње развијеним земљама”, „Решавање глобалних изазова”, и „Иновације кроз знање и учење”, међу чијих пет победника је и пројекат Србије. Сајмон Греј, шеф канцеларије Светске банке у Србији, званично ће у среду 25. фебруара у Влади Србије доделити награду Драгану Вукмировићу, директору Републичког завода за статистику, и Жарку Шундерићу, руководиоцу тима за спровођење Стратегије за смањење сиромаштва при кабинету потпредседника владе.

– Пројекат је подразумевао набавку опреме и обуку стручњака из Републичког завода за статистику да самостално раде истраживање по методи којом Светска банка мери сиромаштво. Српски стручњаци су ишли на обуку у Вашингтон, а и код нас су долазили стручњаци из иностранства – каже за наш лист Костићева.

Према речима Владана Божанића, из Републичког завода за статистику, делегата Републике Србије у групи за сиромаштво и животни стандард Европске комисије, анкету о животном стандарду, који је мерен тако што су испитаници водили дневник потрошње, спровео је Републички завод за статистику у мају 2007, на узорку од 5.557 домаћинстава. Финансирали су га ДФИД (Одељење за међународни развој, велика донаторска кућа при британској влади) и Светска банка.

Како кажу у домаћој канцеларији Светске банке, истраживање сиромаштва урађено на територији целе Србије, показало је да пензионери не спадају у групу најсиромашнијих. Најугроженији углавном живе на селу, нису образовани, избеглице су или расељена лица. Роми су најсиромашнија етничка група. Поред њих, угрожена су старачка и домаћинства са децом и незапосленим особама. Што се региона тиче, најсиромашнија је централна Србија, а следи је Војводина. Београд је најбогатији, наводи Божанић за наш лист. Према овој студији, сиромаштво становништва је преполовљено: испод линије становништва која данас износи 8.883 динара по одраслој пунолетној особи 2007. је било 6,6 одсто Срба, у односу на 14 одсто 2002. Што се тиче избеглица, 2002. било их је сиромашно 24 одсто, а 2007. године 7,4. Међу расељеним лицима, постотак сиромашних био је 24,6 у 2002, у односу на 14,5 у 2007.

– Код Рома је скоро пола популације, 49,2 сиромашно, а 6,4 је екстремно сиромашно, што практично значи да немају шта да једу. Нажалост, за Роме не постоје подаци из 2002. Мањи је и број сиромашних у градским и руралним срединама. У градовима је са 11,2 одсто из 2002. године број сиромашних опао на 4,3 одсто у 2007, док су подаци за село 17,7 одсто у 2002. и 9,8 одсто у 2007. години – прецизира Божанић.

Према речима Весне Костић, пројекат је користан за Србију, јер доноси обиље јавности доступних података битних за вођење економске политике, а ако хоћемо да смањимо сиромаштво, прво и основно је да знамо ко су сиромашни људи.

– Србија је одмах схватила да је Стратегија за смањење сиромаштва моћно оружје за хармонизовање политика које воде привредном расту и смањењу броја сиромашних људи. Захваљујући овоме пројекту Србија сада може да направи свеобухватну анализу тако да они који доносе одлуке имају ваљане информације на основу којих могу да креирају политику у условима који се брзо мењају – оценио је Сајмон Греј, шеф Канцеларије Светске банке у Србији.

На такмичењу је награђен и албански пројекат исте тематике, док су Црногорци добили исто признање за пројекат реформе образовања. Награда је у Вашингтону већ додељена Салману Заидију, из Светске банке, руководиоцу тима пројекта „Утврђивање сиромаштва у Србији”.

Т. Бојковић