Природним путем до здраве хране

Уколико се у вашим рукама нађе производ означен као „органски” можете се одлучити за куповину, јер то значи да је он одгајан без употребе хемијских средстава. Да би нека намирница могла да „понесе” тај придев потребно је да њен произвођач поштује следећа правила: да не користи пестициде, минерално ђубриво и слична средства, затим да је њива на којој се органска храна узгаја без хемикалија најмање три године, да има јасне границе како се биљке не би „сусреле” са онима које се гаје на другој њиви, забрањен је генетски инжењеринг, а проблеми са штеточинама се решавају природним путем. Тако се на органски начин узгаја воће и поврће, а када је о животињама реч оне морају ићи на испашу и никако не смеју бити затворене. Дакле, принцип је једноставан – у складу са природом, баш онако како су то радиле наше баке и деке.

– Органска храна у својој производњи не сме да садржи ништа што је синтетички допринос. Чак се не сме користити ни ПВЦ амбалажа да бисте је упаковали. Дакле, користи се само оно што се може разградити и растворити. То је законитост органске хране. Самим тим она је и здравија, што не мора да значи да је и квалитетнија – објаснила је за „Политику” Милица Фотирић, асистент на Пољопривредном факултету у Београду.

– Наша производња органске хране је око 0,5 одсто укупне обрадиве површине (око 12.000 хектара, прим. аутора). За одређену земљу се каже да је органски развијена ако има више од два одсто територије под органском производњом. Ми смо далеко од развијене земље, али то почиње да се мења – казала је Милица Фотирић.

Аустралија има највећу површину земље под оваквом врстом производње. Европа се налази на трећем месту и ту доминира Италија где се на милион хектара узгаја храна на органски начин. Такође су веома развијене Немачка, Шведска, Аустрија, Швајцарска. Математика је јасна – што је виши стандард у земљи ту је и конзумација органске хране виша. Тако у земљама источне Европе, у којима је нижи стандард, мало је оних који могу да бирају, па се чешће одлучују за јефтиније намирнице.

– Када погледамо земље из региона, можда су Словенија и Хрватска мало испред нас у производњи ове хране, а Србија је боља од Босне и Херцеговине и Македоније. Министарство пољопривреде даје одређене субвенције за органску пољопривреду, односно за комплетну органску производњу. Држава је давала и до сада, али је мали број људи добио помоћ. Произвођачи се жале да Министарство пољопривреде неће да им помогне, а Министарство каже да произвођачи нису дали довољно добре податке да би могли да добију та средства. Ове године је Саша Драгин, министар пољопривреде, рекао да ће дати много више новца за развој органске производње. Очекују се ускоро конкурси, па ће то бити добра прилика да се види на крају колико Министарство стварно даје пара у те сврхе – истакла је Милица Фотирић.

Вишња Дугалић

 --------------------------------------------------------------------

Виши ниво присутности витамина и минерала

Уношење велике количине органске хране је најбољи начин да свој организам ослободите токсина. За производњу конвенционалне (класичне) хране користи се превише пестицида и разних метала. Они продужавају трајност намирнице, али неповољно утичу на здравље. Нека истраживања показала су да храна произведена по „органском рецепту” садржи виши ниво хранљивих састојака, као што су протеини, витамин Ц и многи минерали. Она је уједно и функционална, јер садржи од 10 од 50 одсто више функционалних састојака од класичне хране.