Српска малина на турнеји у Нирнбергу

Где има тражње за неком робом, наравно да има и пара, казао је на почетку разговора за „Политику” Васо Лекић, директор „Фудленда”, фирме која се бави производњом органских производа. Представници његове компаније нашли су се у званичној делегацији Србије на специјализованом Сајму органске хране, који је јуче почео у Нирнбергу у Немачкој, а Лекић, који у овој области ради већ четрнаест година, каже да је овакав вид промоције најбољи начин да се освоје купци из света.

– У Србији је ово тржиште тек у повоју, док је највећа тражња за органском храном у развијеним земљама и има раст од 25 одсто годишње. Кад купцу из иностранства кажете да је реч о роби која се производи на природан начин на падинама Копаоника, која нема никакве додатке, није прскана и обрађује се ручно, а не уз помоћ модерне технологије, онда се то потпуно уклапа у њихову филозофију исхране. Иако у нашој земљи производња органске хране чини чак мање од један одсто укупне производње, у последње време расте интересовање домаћих потрошача за оваквим начином исхране – казао је Лекић и додао да извози 15 одсто својих производа у иностранство, а, како открива, у његовим пословним плановима као један од циљева записано је да до краја године бар 22 одсто робе прода преко границе.

Засад су њихови купци потрошачи из Немачке и Холандије, а ускоро ће се производи са ознаком „Фудленда” наћи и у Шведској и Америци. Лекић истиче и да је прошле године укупан промет у његовој компанији износио 1,5 милиона евра, а да је планирано да до краја децембра ове године промет премаши износ од 2,7 милиона евра. Није му познато колико се годишње у Србији „обрне пара” у овој области, али у земљама Европске уније, средства која се врте у производњи органске хране нису за потцењивање. На продаји ових специфичних производа на годишњем нивоу обрне се од 15 до 20 милијарди евра.

А на питање колико је скуп производни процес, наш саговорник одговара да за покретање овог посла нису потребна велика улагања. Међутим, оно што највише кошта јесу сертификати који доказују да је порекло хране органско, а који су једини „пасош” уз који роба може преко границе.

– Цене органске хране су за 20 до 100 одсто веће него код уобичајених производа, јер су приноси на парцелама много мањи. То мора да се „угради” у цену – објашњава.

Стручњаци објашњавају да је то једини сектор који прода све што произведе. Међутим, без обзира на светски тренд, у нашој земљи се и поред одличних услова органски усеви узгајају на само 0,5 одсто обрадивих површина, што је два пута мање од светског просека и 13 пута мање од просека ЕУ. Процењује се да се органски усеви у Србији гаје на око 15.000 хектара, али природни ресурси који постоје за такав узгој су много већи.

А. Николић

--------------------------------------------------------

За подстицај производње од државе 30 милиона

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде за ову годину је за произвођаче органске хране издвојило подстицаје у износу од 30 милиона динара. Тако је за развој биљне и сточарске производње намењено 6,5 милиона динара, док је милион издвојен за производњу такозваног материјала за репродукцију.

– Један од највећих проблема је то што у Србији не постоји ниједан произвођач органског семена. Зато држава жели да стимулише његову производњу путем субвенција – кажу у Министарству и додају да су новчана средства обезбеђена и за добијање сертификата који потрошачу гарантује да је производњу контролисала овлашћена организација и да су испоштоване методе органске производње.

Држава ће са 13,5 милиона долара помоћи и куповину механизације, јер се у овом послу користе специјалне чешљасте и звездасте дрљаче, пламеник за сузбијање корова, растурач стајског ђубрива, различите фолије за производњу и паковање без садржаја хлора, као и полице за складиштење и кутије за паковање сировина и готових производа које не садрже хлор.

---------------------------------------------------------------

Тражени и компот, ајвар и слатко

Према неким подацима, у овој области ухлебљење је нашло око 200 произвођача из Србије, а највећа је производња органских малина. На инострано тржиште добро су пласиране и печурке, јабуково сирће и готови производи као што су компот, ајвар и слатко. Органска производњазаснована је на постојећим еколошким системима и циклусима. Користе се традиционалне методе обраде и одржавања земљишта, контроле корова, штеточина и обољења, не загађује се вода, не испошћује земљиште, а и третман стоке је хуман. Органска храна не садржи адитиве, пестициде и хербициде, а има више витамина и минерала.