Неизбежан ребаланс буџета

Члан Економског савета премијера Србије Милојко Арсић оценио је да ће бити неизбежан ребаланс буџета Србије за 2009. годину, којим би се увећао буџетски дефицит. „За прецизнију процену стања буџета нису довољни подаци о буџетским приходима и расходима у јануару, поготово што је производња била поремећена несташицом гаса, али све указује на то да већ сада мора да се припрема ребаланс буџета”, рекао је Арсић агенцији Бета. Он је додао да би ребалансом буџетски дефицит требало да се повећа са планираних 1,75 одсто на 2,5 до три одсто бруто друштвеног производа (БДП).

Увећање мањка у државној каси, како је објаснио, деловало би антирецесионо, односно ублажило би очекивани пад производње. „Држава ће морати да предузима мере које помажу одржавању привредне активности, као што је улагање у инфраструктуру, али и да додатним исплатама помаже најугроженије слојеве становништва”, навео је Арсић. Да би се финансирале те додатне обавезе Србији ће, према његовим речима, бити неопходна нова задужења на иностраном тржишту. „У условима економске кризе, једина могућност задужења су позајмице Европске уније и банака које су везане за ЕУ”, истакао је Арсић.

Уз повећање буџетских издатака, усмерених на ублажавање последица економске кризе, Влада Србије, како је нагласио, мораће да смањује редовну потрошњу, која би подразумевала и смањење броја запослених у државној администрацији. „Те уштеде сигурно неће бити довољне и у зависности од тога у ком ће се правцу кретати светска економска криза, влада ће морати да предузима мере за повећање буџетских прихода, а једна од њих је и повећање пореза на додату вредност (ПДВ)”, предложио је Арсић. Повећање ПДВ-а, како је рекао, могло би бити праћено смањењем неких других пореза, а крајњи ефекат био би повољан, како за државу, тако и за запослене и све грађане.

Субвенционисани кредити за производњу и куповину домаће робе, према оцени Арсића, могли би да укупне кредите увећају за 11 одсто, што би био подстицај за привредни раст. „Да ли ће се то и остварити зависиће у великој мери од дешавања на светском тржишту и од стабилности банкарског система”, истакао је Арсић.