Neizbežan rebalans budžeta

Član Ekonomskog saveta premijera Srbije Milojko Arsić ocenio je da će biti neizbežan rebalans budžeta Srbije za 2009. godinu, kojim bi se uvećao budžetski deficit. „Za precizniju procenu stanja budžeta nisu dovoljni podaci o budžetskim prihodima i rashodima u januaru, pogotovo što je proizvodnja bila poremećena nestašicom gasa, ali sve ukazuje na to da već sada mora da se priprema rebalans budžeta”, rekao je Arsić agenciji Beta. On je dodao da bi rebalansom budžetski deficit trebalo da se poveća sa planiranih 1,75 odsto na 2,5 do tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).

Uvećanje manjka u državnoj kasi, kako je objasnio, delovalo bi antirecesiono, odnosno ublažilo bi očekivani pad proizvodnje. „Država će morati da preduzima mere koje pomažu održavanju privredne aktivnosti, kao što je ulaganje u infrastrukturu, ali i da dodatnim isplatama pomaže najugroženije slojeve stanovništva”, naveo je Arsić. Da bi se finansirale te dodatne obaveze Srbiji će, prema njegovim rečima, biti neophodna nova zaduženja na inostranom tržištu. „U uslovima ekonomske krize, jedina mogućnost zaduženja su pozajmice Evropske unije i banaka koje su vezane za EU”, istakao je Arsić.

Uz povećanje budžetskih izdataka, usmerenih na ublažavanje posledica ekonomske krize, Vlada Srbije, kako je naglasio, moraće da smanjuje redovnu potrošnju, koja bi podrazumevala i smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji. „Te uštede sigurno neće biti dovoljne i u zavisnosti od toga u kom će se pravcu kretati svetska ekonomska kriza, vlada će morati da preduzima mere za povećanje budžetskih prihoda, a jedna od njih je i povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV)”, predložio je Arsić. Povećanje PDV-a, kako je rekao, moglo bi biti praćeno smanjenjem nekih drugih poreza, a krajnji efekat bio bi povoljan, kako za državu, tako i za zaposlene i sve građane.

Subvencionisani krediti za proizvodnju i kupovinu domaće robe, prema oceni Arsića, mogli bi da ukupne kredite uvećaju za 11 odsto, što bi bio podsticaj za privredni rast. „Da li će se to i ostvariti zavisiće u velikoj meri od dešavanja na svetskom tržištu i od stabilnosti bankarskog sistema”, istakao je Arsić.