Риме у живот уткала

Бањалука – Све око мене је песма, преточене речи у стихове чине живот лепшим, подношљивијим... Због тога већ 15 година пишем поезију. Овим речима почиње своју причу тридесетогодишња Драгана Маричић. Завршила је угоститељску школу, смер рецепционар. На жалост, живот је није мазио, везана је за инвалидска колица, али како каже, кроз писану реч пронашла је себе, завирила у скривене углове своје душе и сагледала свет, много другачији од онога који свакодневно гледамо. Ипак, вели, када би могла, радила би било какав канцеларијски посао, јер тада би живот имао више смисла и осећала би се кориснијом.

"Када се појавио турбо фолк, запитала сам се куда је нестала она лепа музика и речи љубави које су се криле у старим народним песмама" прича Драгана. Тако се окренула поезији. Узела је оловку, претакала тугу, срећу и радост на папир и тако је из дана у дан стварала стихове. За неке од њених песама написана је и музика. Бањалучка група "Вива" моје песме "Сада је касно"  и "Веруј ми" представила је на "Београдском пролећу" и на музичком фестивалу у Подгорици", каже песникиња. Драганин успех окруњен је и збирком песама "Мени твоја јесен је", на коју је веома поносна.

Како каже, многи здрави људи не желе радити, а могу, она не може много тога и због тога јој песма живот чини лепшим, а ова књига је знак да може успети.

"Нисам ни сањала да бих једнога дана могла имати властиту књигу, али ето догодило се", каже Драгана, додајући да не би успела да нема добрих људи око ње, међу којима су многи са инвалидитетом и који кроз живот грабе и боре се много више него они који немају никакав хендикеп.

"У мојој души можда спава педаљ среће, а ја нећу да је будим, није она за несрећне"... Уз овај стих Драгана додаје да има још четири стотине написаних рима, спремних за неку песничку збирку.