Rime u život utkala

Banjaluka – Sve oko mene je pesma, pretočene reči u stihove čine život lepšim, podnošljivijim... Zbog toga već 15 godina pišem poeziju. Ovim rečima počinje svoju priču tridesetogodišnja Dragana Maričić. Završila je ugostiteljsku školu, smer recepcionar. Na žalost, život je nije mazio, vezana je za invalidska kolica, ali kako kaže, kroz pisanu reč pronašla je sebe, zavirila u skrivene uglove svoje duše i sagledala svet, mnogo drugačiji od onoga koji svakodnevno gledamo. Ipak, veli, kada bi mogla, radila bi bilo kakav kancelarijski posao, jer tada bi život imao više smisla i osećala bi se korisnijom.

"Kada se pojavio turbo folk, zapitala sam se kuda je nestala ona lepa muzika i reči ljubavi koje su se krile u starim narodnim pesmama" priča Dragana. Tako se okrenula poeziji. Uzela je olovku, pretakala tugu, sreću i radost na papir i tako je iz dana u dan stvarala stihove. Za neke od njenih pesama napisana je i muzika. Banjalučka grupa "Viva" moje pesme "Sada je kasno"  i "Veruj mi" predstavila je na "Beogradskom proleću" i na muzičkom festivalu u Podgorici", kaže pesnikinja. Draganin uspeh okrunjen je i zbirkom pesama "Meni tvoja jesen je", na koju je veoma ponosna.

Kako kaže, mnogi zdravi ljudi ne žele raditi, a mogu, ona ne može mnogo toga i zbog toga joj pesma život čini lepšim, a ova knjiga je znak da može uspeti.

"Nisam ni sanjala da bih jednoga dana mogla imati vlastitu knjigu, ali eto dogodilo se", kaže Dragana, dodajući da ne bi uspela da nema dobrih ljudi oko nje, među kojima su mnogi sa invaliditetom i koji kroz život grabe i bore se mnogo više nego oni koji nemaju nikakav hendikep.

"U mojoj duši možda spava pedalj sreće, a ja neću da je budim, nije ona za nesrećne"... Uz ovaj stih Dragana dodaje da ima još četiri stotine napisanih rima, spremnih za neku pesničku zbirku.