Квантни рачунар за 4 минута урадио оно за шта би суперкомпјутеру било потребно 2 милијарде година
Кинески научници направили су један од највећих искорака у историји рачунарства. Њихов фотонски квантни рачунар „Ђиужанг 4.0” је успео да изведе изузетно сложен прорачун за свега четири минута, док би најмоћнијим класичним суперкомпјутерима за исти задатак било потребно чак 2,5 милијарди година. Овај резултат многи стручњаци сматрају једним од најубедљивијих доказа да квантни рачунари могу да надмаше традиционалне машине у одређеним врстама проблема.
Рачунар „Ђиужанг” је развијен на кинеском Универзитету за науку и технологију под вођством квантних физичара Пан Ђијанвеи и Лу Џао-Јанг. За разлику од класичних рачунара који користе битове са вредностима 0 или 1, овај систем користи фотоне, честице светлости, и законе квантне механике, како би истовремено обрађивао огроман број могућих решења.
Као научнофантастична лабораторија
Посебно импресиван део експеримента односи се на такозвано Гаусово бозонско узорковање (Gaussian Boson Sampling), веома сложен математички проблем који служи као тест граница између класичног и квантног рачунарства. Током експеримента детектовано је чак 76 фотона, што је у тренутку објављивања представљало огроман скок у односу на претходне класичне методе које су могле ефикасно да обраде свега неколико фотона.
Сам уређај више личи на научнофантастичну лабораторију него на рачунар какав познајемо. Уместо процесора и силицијумских чипова, систем користи сложену мрежу ласера, огледала, призми, кристала и високоосетљивих детектора фотона. Свака компонента има задатак да контролише кретање светлосних честица и искористи квантне појаве попут суперпозиције и квантне испреплетености.
Оно што овај успех чини посебно важним, јесте чињеница да није реч само о обарању рекорда у брзини. Научници сматрају да овакви фотонски квантни системи могу у будућности да помогну у развоју нових лекова, моделирању сложених молекула, проучавању хемијских реакција, оптимизацији транспортних мрежа и развоју квантног интернета који би био далеко безбеднији од данашњих комуникационих системам, пише CGTN, и истиче да овај квантни компјутер представља симбол нове ере рачунарства у којој закони квантне физике постају основни алат обраде информација.
Квантна супремација
Иако „Ђиужанг” није универзални квантни рачунар који може да покреће било који програм као обичан компјутер, он представља доказ да квантне машине већ сада могу да решавају одређене проблеме које класични рачунари практично не могу да савладају у разумном времену. Управо та способност назива се квантна предност или „квантна супремација”.
У међувремену, Кина је наставила развој ове технологије. Најновија верзија, „Ђиужанг 4.0”, представљена 2026. године, успела је да манипулише са чак 3.050 фотона и изведе прорачуне који би, према проценама истраживача, најмоћнијим светским суперкомпјутерима одузели више од 10⁴² година. То показује колико се брзо развија област квантног рачунарства и колико су велика очекивања од технологије која би могла да промени науку, медицину и вештачку интелигенцију.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
