Kvantni računar za 4 minuta uradio ono za šta bi superkompjuteru bilo potrebno 2 milijarde godina
Kineski naučnici napravili su jedan od najvećih iskoraka u istoriji računarstva. Njihov fotonski kvantni računar „Điužang 4.0” je uspeo da izvede izuzetno složen proračun za svega četiri minuta, dok bi najmoćnijim klasičnim superkompjuterima za isti zadatak bilo potrebno čak 2,5 milijardi godina. Ovaj rezultat mnogi stručnjaci smatraju jednim od najubedljivijih dokaza da kvantni računari mogu da nadmaše tradicionalne mašine u određenim vrstama problema.
Računar „Điužang” je razvijen na kineskom Univerzitetu za nauku i tehnologiju pod vođstvom kvantnih fizičara Pan Đijanvei i Lu Džao-Jang. Za razliku od klasičnih računara koji koriste bitove sa vrednostima 0 ili 1, ovaj sistem koristi fotone, čestice svetlosti, i zakone kvantne mehanike, kako bi istovremeno obrađivao ogroman broj mogućih rešenja.
Kao naučnofantastična laboratorija
Posebno impresivan deo eksperimenta odnosi se na takozvano Gausovo bozonsko uzorkovanje (Gaussian Boson Sampling), veoma složen matematički problem koji služi kao test granica između klasičnog i kvantnog računarstva. Tokom eksperimenta detektovano je čak 76 fotona, što je u trenutku objavljivanja predstavljalo ogroman skok u odnosu na prethodne klasične metode koje su mogle efikasno da obrade svega nekoliko fotona.
Sam uređaj više liči na naučnofantastičnu laboratoriju nego na računar kakav poznajemo. Umesto procesora i silicijumskih čipova, sistem koristi složenu mrežu lasera, ogledala, prizmi, kristala i visokoosetljivih detektora fotona. Svaka komponenta ima zadatak da kontroliše kretanje svetlosnih čestica i iskoristi kvantne pojave poput superpozicije i kvantne isprepletenosti.
Ono što ovaj uspeh čini posebno važnim, jeste činjenica da nije reč samo o obaranju rekorda u brzini. Naučnici smatraju da ovakvi fotonski kvantni sistemi mogu u budućnosti da pomognu u razvoju novih lekova, modeliranju složenih molekula, proučavanju hemijskih reakcija, optimizaciji transportnih mreža i razvoju kvantnog interneta koji bi bio daleko bezbedniji od današnjih komunikacionih sistemam, piše CGTN, i ističe da ovaj kvantni kompjuter predstavlja simbol nove ere računarstva u kojoj zakoni kvantne fizike postaju osnovni alat obrade informacija.
Kvantna supremacija
Iako „Điužang” nije univerzalni kvantni računar koji može da pokreće bilo koji program kao običan kompjuter, on predstavlja dokaz da kvantne mašine već sada mogu da rešavaju određene probleme koje klasični računari praktično ne mogu da savladaju u razumnom vremenu. Upravo ta sposobnost naziva se kvantna prednost ili „kvantna supremacija”.
U međuvremenu, Kina je nastavila razvoj ove tehnologije. Najnovija verzija, „Điužang 4.0”, predstavljena 2026. godine, uspela je da manipuliše sa čak 3.050 fotona i izvede proračune koji bi, prema procenama istraživača, najmoćnijim svetskim superkompjuterima oduzeli više od 10⁴² godina. To pokazuje koliko se brzo razvija oblast kvantnog računarstva i koliko su velika očekivanja od tehnologije koja bi mogla da promeni nauku, medicinu i veštačku inteligenciju.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
