Да ли се ближи време гашења ОХР-а

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка  

Ба­ња­лу­ка – Ми смо на три­би­на­ма и са­мо гле­да­мо ка­ко та­ко уне­зве­ре­ни га­ња­те ту ћо­шка­сту лоп­ту, про­ко­мен­та­ри­са­ла је Жељ­ка Цви­ја­но­вић пи­са­ње са­ра­јев­ских ме­ди­ја ко­ји, по­во­дом вар­ни­ца из­ме­ђу за­пад­них зе­ма­ља око из­бо­ра но­вог ви­со­ког пред­став­ни­ка, за­кљу­чу­ју да је по­ли­ти­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске са­да „у про­бле­му”. Као раз­лог на­во­де то што би Срп­ска, пре­ма њи­хо­вом ту­ма­че­њу, тре­ба­ло да при­хва­ти но­вог су­пер­ви­зо­ра ко­јег фа­во­ри­зу­ју Сје­ди­ње­не Др­жа­ве, а ко­ји би био иза­бран на исти на­чин као и ње­гов прет­ход­ник Кри­сти­јан Шмит.

Не­мач­ки ди­пло­ма­та, на зах­тев Ва­шинг­то­на, на­пу­шта Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну, нај­ве­ро­ват­ни­је као део до­го­во­ра Сје­ди­ње­них Др­жа­ва са вла­сти­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Исто­вре­ме­но, мо­гућ­ност да Управ­ни од­бор Са­ве­та за спро­во­ђе­ње ми­ра (ПИК) на да­на­шњој и су­тра­шњој сед­ни­ци но­ми­ну­је но­вог ви­со­ког пред­став­ни­ка – ко­ји би по­том, уко­ли­ко се бу­ду по­што­ва­ле про­це­ду­ре, тре­ба­ло да бу­де по­твр­ђен у Са­ве­ту без­бед­но­сти УН – већ да­ни­ма је јед­на од глав­них по­ли­тич­ких те­ма. У јав­но­сти се чи­тав про­цес углав­ном по­сма­тра кроз при­зму раз­ми­мо­и­ла­же­ња Ва­шинг­то­на и по­је­ди­них европ­ских пре­сто­ни­ца, уз оце­не да су њи­хо­ви од­но­си у ве­зи с тим пи­та­њем озбиљ­но на­ру­ше­ни. За­ми­сао Сје­ди­ње­них Др­жа­ва је­сте да то бу­де по­след­њи ви­со­ки пред­став­ник, чи­ји би ман­дат био усме­рен на под­сти­ца­ње ди­ја­ло­га, а не на на­ме­та­ње од­лу­ка. Но, та­кав при­ступ иза­зи­ва нер­во­зу у ве­ћем де­лу бо­шњач­ких по­ли­тич­ких кру­го­ва, ко­ји су у прет­ход­ним го­ди­на­ма че­сто има­ли по­др­шку зна­чај­ног де­ла Европ­ске уни­је.

Да је на сце­ни пра­ва ди­пло­мат­ска офан­зи­ва, али и ду­бо­ко не­сла­га­ње око бу­дућ­но­сти ОХР-а, по­ка­зу­је и ју­че­ра­шња по­се­та Са­ра­је­ву фран­цу­ског ми­ни­стра за Евро­пу Бен­жа­ме­на Ада­да и не­мач­ког ми­ни­стра за Евро­пу Гин­те­ра Крих­ба­у­ма. Они су ју­че раз­го­ва­ра­ли са зва­нич­ни­ци­ма у БиХ, а на­кон раз­го­во­ра у Пред­сед­ни­штву БиХ Цви­ја­но­ви­ће­ва је по­ру­чи­ла да стра­ни ин­тер­вен­ци­о­ни­зам ни­је до­при­нео ди­ја­ло­гу, ме­ђу­соб­ном раз­у­ме­ва­њу, ни ја­ча­њу прав­не др­жа­ве, већ је про­ду­бљи­вао по­ли­тич­ке кри­зе и не­по­ве­ре­ње.

„Вре­ме је да се та ера окон­ча, а да се БиХ вра­ти кон­сти­ту­тив­ним на­ро­ди­ма и до­ма­ћим ин­сти­ту­ци­ја­ма на свим ни­во­и­ма вла­сти, у скла­ду са Деј­тон­ским ми­ров­ним спо­ра­зу­мом, што под­ра­зу­ме­ва пу­ну ре­а­фир­ма­ци­ју де­мо­кра­ти­је и су­ве­ре­ни­те­та”, на­пи­са­ла је Цви­ја­но­ви­ће­ва на дру­штве­ним мре­жа­ма.

С дру­ге стра­не, ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва БиХ Ел­ме­дин Ко­на­ко­вић на­кон са­стан­ка са фран­цу­ским и не­мач­ким ми­ни­стри­ма по­ру­чио је да „пре­ра­но сла­бље­ње ОХР-а пред­ста­вља ри­зик”, док су зва­нич­ни­ци из Бер­ли­на и Па­ри­за из­ра­зи­ли по­др­шку су­ве­ре­ни­те­ту, те­ри­то­ри­јал­ном ин­те­гри­те­ту и устав­ном по­рет­ку БиХ, као и ње­ној европ­ској пер­спек­ти­ви. Ис­та­кли су и ва­жност кон­ти­ну­и­ра­ног ме­ђу­на­род­ног ан­га­жма­на и уло­ге ОХР-а до ис­пу­ња­ва­ња ци­ље­ва и усло­ва по­зна­тих као „пет плус два”, ме­ђу ко­ји­ма је и пи­та­ње др­жав­не имо­ви­не.

По­ред че­ти­ри кан­ди­да­та чи­ја се име­на по­ми­њу у јав­но­сти, а ме­ђу ко­ји­ма се као нај­и­зглед­ни­ји из­два­ја ита­ли­јан­ски ди­пло­ма­та Ан­то­нио Ца­нар­ди Лан­ди, по­је­ди­ни кру­го­ви спе­ку­ли­шу да би јед­но од мо­гу­ћих ре­ше­ња мо­гло би­ти об­је­ди­ња­ва­ње функ­ци­је ше­фа Де­ле­га­ци­је ЕУ у БиХ и ви­со­ког пред­став­ни­ка. Ана­ли­ти­ча­ри ука­зу­ју да ко год пре­у­зме ову функ­ци­ју – ко­јој је, пре­ма ви­зи­ји Ва­шинг­то­на, на­ме­ње­на уло­га по­сте­пе­ног га­ше­ња – не­ће има­ти ни­ма­ло лак за­да­так ба­лан­си­ра­ња из­ме­ђу ин­те­ре­са Европ­ске уни­је и Сје­ди­ње­них Др­жа­ва. У јав­но­сти се по­ја­вљу­ју и не­зва­нич­не тврд­ње да је кан­ди­да­ту­ра Лан­ди­ја, иако до­ла­зи из Ита­ли­је, фор­му­ли­са­на ми­мо ши­рег до­го­во­ра са Бри­се­лом, те да је реч о кан­ди­да­ту ко­ји ужи­ва по­др­шку Ва­шинг­то­на. По­је­ди­ни ме­ди­ји чак спе­ку­ли­шу да је ње­го­во име уса­гла­ше­но на ре­ла­ци­ји из­ме­ђу са­рад­ни­ка До­нал­да Трам­па и ита­ли­јан­ске пре­ми­јер­ке Ђор­ђе Ме­ло­ни.

Став бо­шњач­ких по­ли­тич­ких кру­го­ва у по­не­де­љак је из­нео Де­нис Бе­ћи­ро­вић, ко­ји је на­кон са­стан­ка са пред­сед­ни­ком Европ­ског са­ве­та Ан­то­ни­јом Ко­стом по­ру­чио да „БиХ не мо­же без ОХР-а и ви­со­ког пред­став­ни­ка са пу­ним овла­шће­њи­ма”. У су­прот­ном, ка­ко је на­вео, по­сто­ји опа­сност од де­ста­би­ли­за­ци­је и угро­жа­ва­ња ми­ра.

Цви­ја­но­ви­ће­ва је на то од­го­во­ри­ла да су је­ди­на истин­ска га­ран­ци­ја оп­стан­ка БиХ ње­ни гра­ђа­ни, ин­сти­ту­ци­је и до­ма­ћи ди­ја­лог, те да ни­је­дан спољ­ни фак­тор не мо­же би­ти за­ме­на за то. До­да­ла је да упра­во по том пи­та­њу по­сто­је су­штин­ска не­сла­га­ња уну­тар БиХ.

„На­ша по­зи­ци­ја је да се ОХР у пот­пу­но­сти за­тво­ри, али раз­у­ме­мо да је ово из­ла­зна ва­ри­јан­та за уки­да­ње не­че­га што се не по­кла­па ни са европ­ским пу­тем ни са де­мо­кра­ти­јом. За­го­ва­рам прин­цип су­ве­ре­ни­те­та и да са­ми до­но­си­мо ре­ше­ња”, на­ве­ла је Цви­ја­но­ви­ће­ва. Она је ис­та­кла да Ре­пу­бли­ка Срп­ска по­др­жа­ва окон­ча­ње ман­да­та ОХР-а, јер је, ка­ко је на­ве­ла, три де­це­ни­је на­кон ра­та до­шло вре­ме да до­ма­ће ин­сти­ту­ци­је пре­у­зму пу­ну од­го­вор­ност и да стран­ци ви­ше не до­но­се за­ко­не у БиХ.