Хвали сланину, држ се чварака

Качарево – Маниром искусног церемонијалмајстора, с банатским шеширићем на глави и лептир-машном, међу штандовима кобасица, сланине, леберки, пихтија и печеница крстари Мирослав Жужић, глумац „Атељеа 212”.

– Прошле године, у време „Сланинијаде“, продато је 118 тона сланине, еј, 118 тона. Све ми се чини да се ове тако нешто неће поновити. Економска криза изгледа стигла и у Качарево – заговара посетиоце свима знани Жуле.

Глумац није омашио у процени. Већ са улаза у халу спортова, у којој је централни излагачки и продајни простор, види се да је штандова мање но ранијих година. Традицији су, по бројности и ентузијазму да међу првима уграбе најбоље а јевтино, верни остали пензионери. Но, већ после првог „информативног круга“, и они су сумњичаво вртели главом. Цене су, коментаришу, исте као у панчевачким и београдским месарама. Ништа од обећања организатора да ће све бити од десет до 40 одсто јефтиније.

Подсећамо Ненада Шалетића, председника Организационог одбора, на изјаву дату уочи почетка „Сланинијаде“: „Сваки посетилац који може да докаже да је на било ком штанду купио робу по ценама које нису ниже него у месту из кога је дошао може да се обрати члановима Организационог одбора“, рекао је ономад Шалетић на конференцији за новинаре.

– Да, да, само да видим фискални рачун и упоредим га са оним из других месара – не да се збунити наш саговорник и додаје да ће у завршници „Сланинијаде“, током викенда, и цене почети да се топе. Узгред буди речено, под сводовима качаревачке хале спортова готово нико не издаје фискални рачун...

Иначе, међу домаћинима су се читаво то поподне 19. фебруара, када је „Сланинијада“ отворена, разрађивале тезе и поруке из поздравног говора потпредседника владе Јована Кркобабића, који је присутне ословио са „драги рођаци и комшије“, будући да је у Качареву провео део живота.

Елем, обећа потпредседник да ће, коначно, ове године бити завршен пут Качарево – Банатско Ново Село. Корак даље отишао је Душан Мрвош, заменик панчевачке градоначелнице, најавивши да ће градска власт учинити све да „Сланинијада“ буде „девето светско чудо“. О великој муци Качареваца, води и водоводу, нико није зборио, али може се на то гледати и са ведрије стране: јесте да пију једну од најлошијих вода у јужном Банату, али зато једу најбољу сланину. Незванична статистика каже да качаревачки домаћини утове годишње 5.000 свиња, а квалитет месних прерађевина потврђен је и одлукама жирија: прва два места у конкуренцији сланина освојили су Качаревци, Славко Угреновић и Стојче Ристовски.

И ове године, по традицији, чварци су били најтраженија роба. Продају се по 500 динара за килограм, а гости „масне феште“ грицкају их као бомбоне, онако у ходу, и у хали и у околним улицама. Није им одолео ни потпредседник владе. На пецкајуће питање „а холестерол“, које се чуло негде одзада, Кркобабић је дипломатски одговорио: „Сланина се у Банату одувек јела“.

Првог дана „Сланинијаде“ беше и такмичење у кувању паприкаша од свињског меса: тријумфовао је Панчевац Јовица Илић, док је без медаље остао Јожеф Хуска, родом из Дебељаче, који је, каже, специјално због овог такмичења дошао из Штутгарта. Нису му помогли ни „материјали“ које је за дизање квалитета паприкаша донео из Немачке.

Миодраг Шашић

---------------------------------------------------------

Од кафанске препирке до фестивала

Предање каже да је група Качаревчана једне зимске вечери 1988. за кафанским столом заподела причу ко од њих прави најбољу сланину. Пошто нико ником није хтео да поверује на реч, договорише се да се разиђу на пола сата и да свако из своје пушнице донесе по „комадишку“. Али, авај, у неко доба схватише да нема судије кадрог да оцени квалитет и пресече све дилеме. Тако се заметнула идеја о „светском фестивалу сланине“...

--------------------------------------------------------

Четири слоја месната

Анђелко Лудошки, у својој књижици „Домаћа прерада меса“, као аутентичне „брендове“ нотирао је „качаревачку сланину“ (са четири слоја меса) и „качаревачку белу сланину“ (леђна сланина, дебљине пет до шест сантиметара). Лудошки помиње и „качаревачку кобасицу“, али за то овде не маре, јер кажу да је тај производ у надлежности – Турије.