Продају укочили дугови

Шабац – На пропалу приватизацију и три неуспеле продаје акција фабрике „Заштита биља”, својевремено једне од најуспешнијих чланица шабачке „Зоркe”, надовезао се и неочекивани спор са државом због дуга од 6.267.611 долара Лондонском клубу поверилаца. У овом предузећу, које је чак 99,48 одсто у власништву Акцијског фонда Републике Србије, тврде да је обавеза далеко мања и да је држава практично тужила саму себе.

Још један у низу нерешених спорова неће допринети да „Заштита биља” брже пронађе купца и обнови производњу.

– Главни претрес пред Трговинским судом у Ваљеву окончан је пре три дана и сада очекујемо пресуду. Тужба на име дуга од преко шест милиона долара, коју је у име Републике Србије поднело Јавно правобранилаштво, заиста нас је шокирала, јер смо 7. фебруара 2007. године од Агенције за осигурање депозита добили писано обавештење да је обавеза „Заштите биља” према Лондонском клубу (после отписа од 62 одсто) 2,07 милиона долара главнице и 162.297 долара камате – каже за наш лист директор фабрике Бранислав Мишић, који је и заступник државног капитала.

Према његовим речима, дуг Лондонском клубу је у ствари такозвани кувајтски кредит, настао још 1978. године, када је „Зорка” куповала опрему за фабрику „Белих лимова”. Солидарни јемци у то време биле су све чланице пословног система, изузев „Екструдиране амбалаже”, а највећи терет понеле су најпрофитабилније фабрике „Минерална ђубрива”, „Обојена металургија” и „Заштита биља”. Средином деведесетих прошлог века „Бели лимови” су практично поклоњени „Сартиду”, чије је руководство обећавало да ће набавити сировину и покренути производњу, а обавезе су остале Шапчанима.

– Велика дуговања су огромна кочница да пронађемо купца. Фабрика је 26. октобра 2004. била продата на аукцији Живану Јојићу, али је овај уговор раскинут 21. јуна 2006. године, јер нови власник није успео да одржи производњу. У том периоду, „Заштита биља” је задужена за још два милиона евра код Меридијан банке и око 50 милиона динара код Комерцијалне банке. Меридијан банци дата је хипотека првог реда на комплетну имовину фабрике на локацији Думача од 12,5 хектара – објашњава Мишић.

Да би се добио кредит од Меридијан банке, вредност „Заштите биља” тада је процењена на 20 милиона евра, а приликом последњег покушаја продаје свих 106.000 акција није се нашао купац ни за 15 динара по акцији, што је тек нешто више од 1,5 милиона динара. Због хипотеке која је током неуспеле приватизације била дата и Пореској управи за репрограмирање дуга од 101 милион динара, 15. фебруара 2007. продати су „Галеници” за 60 милиона динара погони за производњу фунгицида и пестицида у Руми.

– Овим су тек покривени доприноси закључно са 2005. годином и део камата. Рачун фабрике блокиран је од маја 2006, а радницима који имају правоснажна судска решења укупно се дугује 42 милиона динара. Од 588 запослених, сада су остала 134, пошто су у међувремену спроведена два социјална програма. Издржавамо се од дорадних послова и субвенција државе које износе око 14.000 по раднику – истиче Мишић.

Од својевремено 120 препарата, шабачка фабрика има право да производи свега девет. За обнављање једне дозволе неопходно је издвојити чак 400.000 динара. Бранислав Мишић тврди да би се приватизација ипак могла успешно обавити, уколико би се нашло решење за нагомилане дугове – исплату радника од продаје дела плаца и репрограмирање кредита Меридијан банци, јер су се јављали привредници који су успешни у овој бранши. „Заштита биља” је једина фабрика на Балкану која има велико искуство и може да производи препарате на бази сумпора и бакра.