Хлеб и млеко продају без зараде

Лесковац – Према тврдњи лесковачких трговаца, промет им је у последњих месец-два опао за десет до двадесет процената. Криза је, кажу, најпре закуцала на врата сиромашног југа. Људи смањују куповину, веће количине робе купују у великим маркетима где су цене ниже, а у продавнице „преко пута” углавном скокну по хлеб и млеко. Успут пазаре још понешто, али је потражња, очигледно, знатно мања него раније. То је натерало мале трговине да обарају марже на најнижи могући ниво, а да најтраженије намирнице – хлеб и млеко продају без зараде или уз минималну зараду од један до два динара, а у појединим случајевима не остане им ни толико.

– Већи маркети узимају велике количине робе и добијају већи рабат од произвођача, два до три одсто. Ми, мали, морамо да продајемо по велепродајним ценама, за динар-два вишим од произвођачких. Поједине врсте хлеба, рецимо, продајем само за динар више од набавне цене, а кад купцу дам кесу, остане ми пола динара. Често ми остане бајат хлеб који продајем за десет до петнаест динара, а платио сам га осамнаест или двадесет динара – каже за Зоран Стојиљковић, власник СТР „Минас”.

По његовим речима, куповна моћ у Лесковцу је знатно опала, па су и произвођачи и трговци морали да коригују цене. Најпре су реаговале пекаре и млекаре, које су снизиле цене за по неколико динара. Бели хлеб, рецимо, може да се нађе и за 20 динара, полубели за 18 до 20, ражени за 28 динара. Најскупља векна је 30 динара, а доскора је цена ишла и до 35 динара. И произвођачи млека оборили су цене, па литар свежег млека сада кошта 30 до 35 динара, а може да се нађе по готово невероватној цени од само 25 динара.

– Све зависи како се набави. Пратимо велетрговине које су у прилици да праве честе акције које трају и по десетак дана. Велики раде директно са произвођачима, док ми мали то не можемо. Све велетрговине имају своје брендове и произвођаче који раде директно за њих. Ми радимо са велетрговинама и колико јевтиније набавимо робу код њих, толико јевтиније је продајемо, објашњава наш саговорник.