Шећерна репа важнија од политике

Хртковци – Хрвати који су се иселили из Хртковаца рећи ће да су протерани, они који су остали радије би да не причају о политици, а Срби који су дошли у ово сремско село као избеглице тврде да су једини прави губитници у рату и завиде Хрватима који су се иселили из Хртковаца.
Случај Хртковци после више од петнаест година поново је отворен. Мада би у овом сремском селу, између Руме и Шапца, више волели да причају о завршеном фудбалском првенству уличних тимова или о кампањи вађења шећерне репе која касни због кише, хтели-не хтели и против своје воље поново су принуђени да се враћају у прошлост.

Шта се почетком деведесетих година догађало унутар ушореног насеља с нешто мање од три хиљаде становника, тема је којом ће се детаљније бавити Хашки трибунал на процесу против Војислава Шешеља. Пошто оптужница против лидера радикала садржи и наводе о протеривању војвођанских Хрвата, Шешељ и његов стручни тим објавили су недавно књигу "Афера Хртковци" којом побијају тврдње тужилаштва па су тако уз књигу и Хаг и Хртковци поново постали не само актуелни, већ и врућа страначка тема у републичком парламенту с много опречних и тешких речи.

На улазу у Месну заједницу стоје спомен-плоче с петнаестак имена мештана који су погинули у ратовима деведесетих година. Секретар Месне заједнице је Анђа Томић, избеглица из Загреба. У Срем се доселила с мужем и троје деце 1991. године и сматра се сведоком свих важних збивања која су убрзо наступила. По многима кључан је митинг на Ђурђевдан 1992. године на коме су у присуству вође радикала прочитана имена неких мештана Хртковаца хрватске националности који су оптужени да помажу хрватску војску. Они су се после тога и одселили, али заједно с њима иселило се и 70 одсто Хрвата који су овде од давнина живели.

– Хрвати су почели да се исељавају много пре тог митинга од 6. маја 1992. године који је био само политичка промоција Српске радикалне странке, то није био скуп против Хрвата. Сећам се да је Шешељ говорио само о онима који помажу зенге да се иселе, а све лојалне Хрвате позвао је да остану – каже Томићева.

Према подацима месне канцеларије, већ од августа 1991. године почела је размена станова. Само из Загреба, до 14. јануара 1992. године, 17 породица разменило је станове с хрватским породицама из Хртковаца.

– Они су отишли да живе у граду, а ми смо дошли да живимо у селу – каже секретарица Месне  заједнице.

У Хртковцима се могу наћи примери да су поједини Срби мењали двоспратне куће на мору за гаражу с поткровљем у овом селу и то без грађевинске дозволе. Ако су становали у војним становима онда су их морали вратити Хрватској без икакве надокнаде због оптужби за побуну против хрватске државе и учешћа у југочетничкој војсци.

– Овде ниједна кућа није минирана, запаљена или срушена. Кад смо избегли из Хрватске полиција је направила пункт на улазу у село и усмеравала нас према Шапцу, значи да је штитила овдашње Хрвате – каже Србин, избеглица из Славоније.

У Хртковцима, према попису из 1991. године, живело је 2.800 становника, Хрвата је било 41 одсто, Мађара 20 одсто а Срба око 17 процената. После свих одсељавања и досељавања у неколико таласа, последњи је био у време "Олује" 1995. године, број житеља према попису из 2001. године нарастао је на четири хиљаде. У селу су сада већина Срби, 60 одсто, а број Хрвата смањен је на десет одсто. Уместо католичког свеца за сеоску славу проглашен је Свети Илија.

Хрвати који су се одселили и даље долазе у Хртковце, обично за задушнице када иду на гробље, а сврате и у Месну заједницу ако им затреба неки документ.

– Комуникација је уљудна, али сви ће вам они рећи: "Шешељ нас је протерао". Ја сам живела у страху, између две касарне у Загребу које су Хрвати нападали, и једва сам чекала само да изађем, а они су могли на миру да бирају куће у Хрватској. Отишли су или из интереса или да им деца не служе српску војску – каже Анђа Томић.

Један од оних који највише комуницира с бившим мештанима овог села хрватске националности је католички свештеник Ивица Живковић из сеоске Цркве светог Клемента Првог, папе и мученика..

– Већина њих се добро снашла и не жали што је отишла. Тамо је европски стандард – каже Живковић.

Свештеник није сведок контроверзних збивања, али су му се Хрвати жалили да су добијали телефонске претње, да су малтретирани, да су им долазиле наоружане избеглице с пушкама и бомбама, тракторима насртали на капије и да су били приморани да оду.

– Нико није добровољно отишао – тврди Живковић.

Један од најугледнијих хрватских домаћина у селу окупиран је вађењем шећерне репе, јесење кише притисле сремску равницу, па радови касне, машинама се не може ући у блато. А онда нас подозриво упита: "Јесте ли ви дошли због пољопривреде или политике? Ако је због политике онда не можемо даље причати. Не желим да имам проблеме. Кад би и политичари обули чизме па мало зашли у ово наше блато, сви бисмо имали мање проблема."

У Хртковцима је завршено фудбалско првенство уличних тимова. Београдски стоматолог Зоран Аризановић, који је у овом сремском селу отворио зубну ординацију, каже да је прошле године играо за српску екипу из Лењинове улице, ове године с Мађарима из Улице војводе Степе. Због промене дреса бивши саиграчи су му у шали приговорили да је издао Лењинову улицу.

Комшије у Хртковцима сада играју фудбал, друже се, посећују једни друге на кућним светковинама, али чим се помене афера Хртковци зачас се поделе, укопани у своје бусије.