Милионска тајна Владе Србије

Поводом информација да је Влада Србије издвојила милион долара како би се платила одштета породици Брајана Стајнхауера, којег је, према оптужници која је подигнута у Америци, претукао Миладин Ковачевић, Ивица Дачић је новинарима рекао да не могу очекивати од министра унутрашњих послова да говори о поверљивим информацијама. Уредник „Српске правне ревије” Владимир Тодорић, међутим, оцењује да је Влада Србије погрешила уколико је желела да давањем милион долара изглади односе са САД.

„Та сума могла би да иде једино породици Стајнхауер да би они одустали од гоњења, јер не знам шта би друго могло да буде предмет нагодбе. Али ако је већ у Србији покренут истражни поступак, поставља се питање због чега бисмо онда плаћали милион долара. Да ли то значи да ми одустајемо од целог процеса”, пита се Тодорић.

Он сматра да је реч „више о политичком него о правном случају” и каже да не верује да ће било ком другом грађанину Србије бити удовољено на овакав начин. „Србија је имала и друге могућности на располагању. Могла је, уз замолницу америчке стране, односно уз пристанак Америке, да преузме Ковачевићев случај, али и да, по основу персоналне јурисдикције, сама започне процес. То значи да би се Ковачевићу, као српском држављанину, судило у Србији за поступак који се третира као кривично дело у обе државе”, додаје он.

(/slika2)Америка, међутим, не пристаје да случај уступи Србији. Никаква замолница из САД у српско министарство правде није стигла, а судећи према изјавама америчких званичника и представника правосудних органа, томе се не треба ни надати. Пре само недељу дана Џералд Молен, тужилац округа Брум, како преносе амерички медији, реагујући на изјаву шефа српске дипломатије Вука Јеремића да Ковачевић неће бити изручен, рекао је да он неће одустати у намери да српског студента изведе пред амерички суд. „Да будем потпуно јасан, шта год да он (Јеремић) каже, ми ћемо наставити да радимо на томе да овог бегунца вратимо назад”, казао је Молен додајући да се, на пример, између ЕУ и Србије воде разговори о српским екстрадиционим прописима.

Истовремено, пред Другим општинским судом у Београду у току је истражни поступак против Ковачевића за кривично дело наношења тешких телесних повреда, што намеће питање због чега би и коме би било исплаћено милион долара из буџета Србије.

Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић није могао ни да потврди ни да демантује да ће Влада Србије обезбедити новац за исплату одштете студенту којег је у тучи повредио Ковачевић. „Не могу да демантујем информацију да је влада за Ковачевића издвојила милион долара, а чим не могу да је демантујем, значи да не могу ни да је потврдим”, рекао је новинарима Чиплић, који је поводом светског Дана социјалне правде данас посетио погон Заштите ЈП „Железнице Србије”. На питање да ли је присуствовао седници на којој је влада, наводно, одобрила милион долара, министар је поновио да „о тих милион долара не зна ништа”.

М. Р. Петровић

-----------------------------------------------------------

Влада да повуче одлуку

Либерално-демократска партија затражиће да Народна скупштина обавеже Владу Србије да повуче одлуку о исплати милион долара за Миладина Ковачевића, уз претходно упознавање посланика и јавности са мотивима оваквог свог потеза, рекао је лидер те странке Чедомир Јовановић на јучерашњој конференцији за новинаре. Јовановић је нагласио и да ће ЛДП, на основу Закона о доступности јавних информација од владе затражити да их упозна са разлозима за доношења одлуке, и за њено проглашавање тајном.

„Овако ће се сваки будући прекршилац закона у свету понашати као Миладин Ковачевић и очекивати да грађани Србије преузму одговорност за штету коју је он некоме нанео”, рекао је Јовановић. Он је додао и да кабинет Мирка Цветковића мора да преузме одговорност за пропусте дипломатских представника Србије у САД, те да је по природи ствари за хаос у дипломатији најодговорнији министар спољних послова.

-----------------------------------------------------------

Државна тајна – растегљив појам

Да је Србија донела закон о класификацији тајних података влада не би могла олако једну информацију, као што је ова о исплати милион долара одштете породици америчког студента кога је претукао Миладин Ковачевић, да класификује као државну тајну, каже у разговору за „Политику” Саша Гајин из Центра за унапређење правних студија и један од аутора новог закона.

„Не може се нешто за шта јавност има оправдани интерес да зна класификовати као државна тајна. Који је то интерес који влада стављањем ознаке ’државна тајна’ штити? Национална сигурност није, спровођење неког поступка није, приватност Ковачевића није. У таквој ситуацији када није јасно зашто је нешто проглашено државном тајном требало би доста куражи да тужилаштво покрене поступак против онога ко је открио ту информацију”, објашњава Гајин.

Србија је, уз Црну Гору, једна од малобројних земаља која није донела закон о класификацији информација који би прецизирао ко, под којим условима, које информације може да прогласи тајном. На тој законској регулативи ради радна група Министарства правде и ускоро требало би очекивати да се приведе крају израда нацрта новог закона. У поступку класификације тајних података, објашњава Гајин, штите се информације чија би неовлашћена употреба могла нанети штету неким интересима државе као што су национална безбедност или уставни поредак.

Тренутно у недостатку закона из ове области користе се бројни подзаконски акти који су анахрони и непримерени модерном демократском друштву. „Постоје најмање три законска текста која морају бити у међусобном складу – о слободном приступу информацијама, о заштити података о личности и о класификацији информација. Ова два последња су нека врста ограничења приступу информацијама тако што се каже да неки подаци о личности који се односе на приватност појединца могу бити изузети из домашаја јавности, као и оне информације чије би објављивање могло проузроковати штету по националну безбедност”, објашњава Гајин.

У другим државама се, како каже, врло рестриктивно приступа стављању ознаке државна тајна. Тако рецимо у Шпанији према последњим информацијама такву ознаку носе само четири документа, а у Словенији ниједан.

Повереник за информације Родољуб Шабић рекао је јуче, како преноси Бета, да не може да интервенише када је у питању влада. Саглашавајући се са ставом владе да није добро да медији спекулишу информацијама од државног интереса, он је упозорио да је „веома често непотребно ограничавање права јавности узрок спекулацијама”.

„У конкретном случају, нико ми се није обраћао са захтевом за заштиту права на слободан приступ информацијама, а чак и да ми се обраћао, не бих могао да поступам по тој жалби будући да је влада један од шест државних органа против којих се по Закону о слободном приступу информацијама не може поднети жалба поверенику, већ се заштита права обезбеђује у управном спору пред Врховним судом Србије”, казао је Шабић.

Ј. Церовина