Информатички раст 35 одсто

ИНТЕРВЈУ
МИЛОВАН МАТИЈЕВИЋ

"Чашу меда јошт нико не попи, док је чашом жучи не загрчи", певао је ненадмашни Петар Петровић Његош и не слутећи да ћемо овај бисер мудрости уткати у нашу причу која одсликава информатичко тржиште Србије. (Без обзира на то да ли је писао на српском, како је сам беседио, или на матерњем језику, што му одскора понеки приписују.)
Почећемо с чашом меда: уколико до краја године не буде већих изненађења, очекује се пораст од, чак, 35 одсто, а већ две године заредом премашује 20 посто! А сада мало жучи: то је и даље једна од најмањих информатичких пијаца у Европи, а домаћа индустрија, мерено западним мерилима, изгледа изузетно скромно!

Свеједно је да ли је чаша допола пуна или отпола празна, подаци су неумољиви, а тумачи их један од најврснијих познавалаца, дипл. инж. електротехнике Милован Матијевић, власник истраживачко-саветничке куће (на страном: консалтинг) "Минеко" из Београда, који је стигао да шест месеци одавде послује на највећој технолошкој берзу у свету – Насдак.

За 2005. и 2006. годину урадио је, уз подршку супруге магистра електротехнике Милице Матијевић, и многих сарадника, два исцрпна прегледа стања "Српска информатичка осматрачница" (СИТО), а ове је отишао корак даље – понудио је, после подробног проучавања, како да се води ова врста пословања.

Колики је годишњи промет опреме, програма, услуга и осталог (шта је то остало)? Шта од тога отпада на продају, обично склапање, ма какву производњу, израду програма, додавање вредности и новостворено знање

Овогодишње информатичко тржиште процењујемо на 440 милиона евра. Опрема са учешћем од 68 одсто преовлађује и у 2007, услуге чине 20 посто, а пакети програма (софтвер) преосталих 12 процената. Када сагледамо годишњи промет информатичких предузећа, он је неколико пута већи од вредности самог тржишта, што је последица умножене продаје између испоручилаца, трговаца, производних и услужних предузећа. За ову годину укупан промет свих информатичких предузећа требало би да буде близу милијарду евра. Највеће бележе трговачка предузећа, следе услужна, а далеко заостају склапање рачунара и програмерске куће.

Уколико разматрамо додатну вредност, потпуну превласт имају услужна ИТ предузећа с више од 50 одсто од укупне.

Које је слабости тиште и какви је изазови ускоро очекују?

Информатичку индустрију Србије чини 1.274 предузећа, од којих велики број малих приватних без финансијске снаге, технолошких знања и менаџерских искустава. Већина је упућена на трговину, склапање рачунара и тек основне ИТ услуге, што све заједно не обећава добре пословне изгледе. Главни изазов представља тржиште услуга, зато што нагло расте и привлачи (и привлачиће) све више интернационалних компанија. С приближавањем Србије Европској унији, домаћа предузећа биће изложена јаком деловању глобализације, а истовремено глобалне компаније које долазе мораће да своје присуство заснивају на властитим представништвима или предузећима која ће запошљавати нашу радну снагу.

Да ли су услуге и програмирање, у ствари, два подручја која највише обећавају и којима се ваља највише посветити?

Да. Опредељење ИТ предузећа за пружање услуга, решења и израду компјутерских програма кудикамо више обећава од трговине и склапања рачунара.

Зашто је ова привредна грана толико важна свуда у свету, а требало би и код нас?

Три су јака разлога: ИТ устројство (инфраструктура) ствара предуслов за развој привреде и друштва, а јефтиније је од других; ИТ индустрија је знатно профитабилнија од других и развојем ИТ индустрије зауставља се "одлив мозгова".

Чиме и колико може помоћи држава, имајући у виду надолазећи талас великих страних компанија? Шта би требало да предузму постојећа домаћа предузећа?

Држава је до сада више одмагала него помагала домаћој ИТ индустрији. Сада су широм отворена врата за улазак страних компанија. Сетите се само неусаглашене информатичке политике од 2003. до 2005. са укидањем пореза на промет и увођењем ПДВ-а, што је имало за последицу да су српска предузећа претрпела велике губитке претпрошле године, од којих се многа нису опоравила. Једини савет домаћим предузећима јесте да размотре међусобно повезивање и укрупњавање, чиме ће постати делотворнија, а уједно ојачати преговарачки положај у односу на надолазеће глобалне компаније.

Како стоји Србија када се упореди са суседима (из бивше СФРЈ, новопридошлица уз ЕУ и потписница уговора за придруживање)?

Уколико у жижу ставимо улагање у ИТ по становнику, Србија је у великом заостатку за свим земљама Европске уније, па и недавно примљеним. У прошлој години, Мађарска је имала пет, Словенија готово седам, а Хрватска око четити пута већа издвајања. У односу на своје мање суседе, Србија има јаче ИТ тржиште и српска ИТ индустрија има добре пословне изгледе у БиХ, Црној Гори, Македонији и Албанији.

Шта је са стручњацима, јер чујемо вапаје Европске уније, па и САД да недостају?

У последњој деценији и по Србији као да нису били потребни, тако да је велики број њих напустио земљу. Уколико Европска унија испуни подстицајне програме за довођење ИТ стручњака са стране, можемо да очекујемо нови јачи одлив наших. Скоро је извесно да ће, када нам буде затребала ИТ струка, наше људе продавати странци.

Ако постоји зрнце мудрости да се убрза наш информатички корак, како оно гласи? Куда поћи?

Још није касно да се вратимо с "нашег пута", погледамо шта су то урадиле земље средње Европе и искористимо предности доказаних и јефтинијих ИТ решења. С половином новца који је, на пример, Мађарска уложила у протеклих десет година, Србији се пружа прилика да за пет година ухвати прикључак. Биће тужно ако "предност" наше ИТ заосталости не будемо искористили у пуној мери.