Informatički rast 35 odsto

INTERVJU
MILOVAN MATIJEVIĆ

"Čašu meda jošt niko ne popi, dok je čašom žuči ne zagrči", pevao je nenadmašni Petar Petrović Njegoš i ne sluteći da ćemo ovaj biser mudrosti utkati u našu priču koja odslikava informatičko tržište Srbije. (Bez obzira na to da li je pisao na srpskom, kako je sam besedio, ili na maternjem jeziku, što mu odskora poneki pripisuju.)
Počećemo s čašom meda: ukoliko do kraja godine ne bude većih iznenađenja, očekuje se porast od, čak, 35 odsto, a već dve godine zaredom premašuje 20 posto! A sada malo žuči: to je i dalje jedna od najmanjih informatičkih pijaca u Evropi, a domaća industrija, mereno zapadnim merilima, izgleda izuzetno skromno!

Svejedno je da li je čaša dopola puna ili otpola prazna, podaci su neumoljivi, a tumači ih jedan od najvrsnijih poznavalaca, dipl. inž. elektrotehnike Milovan Matijević, vlasnik istraživačko-savetničke kuće (na stranom: konsalting) "Mineko" iz Beograda, koji je stigao da šest meseci odavde posluje na najvećoj tehnološkoj berzu u svetu – Nasdak.

Za 2005. i 2006. godinu uradio je, uz podršku supruge magistra elektrotehnike Milice Matijević, i mnogih saradnika, dva iscrpna pregleda stanja "Srpska informatička osmatračnica" (SITO), a ove je otišao korak dalje – ponudio je, posle podrobnog proučavanja, kako da se vodi ova vrsta poslovanja.

Koliki je godišnji promet opreme, programa, usluga i ostalog (šta je to ostalo)? Šta od toga otpada na prodaju, obično sklapanje, ma kakvu proizvodnju, izradu programa, dodavanje vrednosti i novostvoreno znanje

Ovogodišnje informatičko tržište procenjujemo na 440 miliona evra. Oprema sa učešćem od 68 odsto preovlađuje i u 2007, usluge čine 20 posto, a paketi programa (softver) preostalih 12 procenata. Kada sagledamo godišnji promet informatičkih preduzeća, on je nekoliko puta veći od vrednosti samog tržišta, što je posledica umnožene prodaje između isporučilaca, trgovaca, proizvodnih i uslužnih preduzeća. Za ovu godinu ukupan promet svih informatičkih preduzeća trebalo bi da bude blizu milijardu evra. Najveće beleže trgovačka preduzeća, slede uslužna, a daleko zaostaju sklapanje računara i programerske kuće.

Ukoliko razmatramo dodatnu vrednost, potpunu prevlast imaju uslužna IT preduzeća s više od 50 odsto od ukupne.

Koje je slabosti tište i kakvi je izazovi uskoro očekuju?

Informatičku industriju Srbije čini 1.274 preduzeća, od kojih veliki broj malih privatnih bez finansijske snage, tehnoloških znanja i menadžerskih iskustava. Većina je upućena na trgovinu, sklapanje računara i tek osnovne IT usluge, što sve zajedno ne obećava dobre poslovne izglede. Glavni izazov predstavlja tržište usluga, zato što naglo raste i privlači (i privlačiće) sve više internacionalnih kompanija. S približavanjem Srbije Evropskoj uniji, domaća preduzeća biće izložena jakom delovanju globalizacije, a istovremeno globalne kompanije koje dolaze moraće da svoje prisustvo zasnivaju na vlastitim predstavništvima ili preduzećima koja će zapošljavati našu radnu snagu.

Da li su usluge i programiranje, u stvari, dva područja koja najviše obećavaju i kojima se valja najviše posvetiti?

Da. Opredeljenje IT preduzeća za pružanje usluga, rešenja i izradu kompjuterskih programa kudikamo više obećava od trgovine i sklapanja računara.

Zašto je ova privredna grana toliko važna svuda u svetu, a trebalo bi i kod nas?

Tri su jaka razloga: IT ustrojstvo (infrastruktura) stvara preduslov za razvoj privrede i društva, a jeftinije je od drugih; IT industrija je znatno profitabilnija od drugih i razvojem IT industrije zaustavlja se "odliv mozgova".

Čime i koliko može pomoći država, imajući u vidu nadolazeći talas velikih stranih kompanija? Šta bi trebalo da preduzmu postojeća domaća preduzeća?

Država je do sada više odmagala nego pomagala domaćoj IT industriji. Sada su širom otvorena vrata za ulazak stranih kompanija. Setite se samo neusaglašene informatičke politike od 2003. do 2005. sa ukidanjem poreza na promet i uvođenjem PDV-a, što je imalo za posledicu da su srpska preduzeća pretrpela velike gubitke pretprošle godine, od kojih se mnoga nisu oporavila. Jedini savet domaćim preduzećima jeste da razmotre međusobno povezivanje i ukrupnjavanje, čime će postati delotvornija, a ujedno ojačati pregovarački položaj u odnosu na nadolazeće globalne kompanije.

Kako stoji Srbija kada se uporedi sa susedima (iz bivše SFRJ, novopridošlica uz EU i potpisnica ugovora za pridruživanje)?

Ukoliko u žižu stavimo ulaganje u IT po stanovniku, Srbija je u velikom zaostatku za svim zemljama Evropske unije, pa i nedavno primljenim. U prošloj godini, Mađarska je imala pet, Slovenija gotovo sedam, a Hrvatska oko četiti puta veća izdvajanja. U odnosu na svoje manje susede, Srbija ima jače IT tržište i srpska IT industrija ima dobre poslovne izglede u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji.

Šta je sa stručnjacima, jer čujemo vapaje Evropske unije, pa i SAD da nedostaju?

U poslednjoj deceniji i po Srbiji kao da nisu bili potrebni, tako da je veliki broj njih napustio zemlju. Ukoliko Evropska unija ispuni podsticajne programe za dovođenje IT stručnjaka sa strane, možemo da očekujemo novi jači odliv naših. Skoro je izvesno da će, kada nam bude zatrebala IT struka, naše ljude prodavati stranci.

Ako postoji zrnce mudrosti da se ubrza naš informatički korak, kako ono glasi? Kuda poći?

Još nije kasno da se vratimo s "našeg puta", pogledamo šta su to uradile zemlje srednje Evrope i iskoristimo prednosti dokazanih i jeftinijih IT rešenja. S polovinom novca koji je, na primer, Mađarska uložila u proteklih deset godina, Srbiji se pruža prilika da za pet godina uhvati priključak. Biće tužno ako "prednost" naše IT zaostalosti ne budemo iskoristili u punoj meri.