Црногорци Србију означавају као окупатора, а Србе као непријатеље

Скупштина Црне Горе усвојила је измене Закона о статусу потомака династије Петровић Његош, а највећу пажњу јавности изазвала је одлука да у тексту остане формулација о „насилној анексији“ Црне Горе 1918. године.

Иако је током расправе било покушаја да се ова одредба измени, парламентарна већина је на крају подржала закон без брисања речи „насилна“, чиме је задржан став да је Црна Гора 1918. године била жртва насилне анексије.

На тај начин опстала је формулација која већ дуже време изазива бројне полемике, а поједини политичари оцењују да се њоме Србија практично означава као окупаторска држава. Како наводе критичари закона, тиме се долази до парадокса да Црна Гора слави капитулацију из 1916. године, док ослобођење и уједињење из 1918. назива окупацијом.

Лидер Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић раније је у Скупштини Црне Горе казао да је реч о антисрпском закону, који се овим изменама и допунама додатно оснажује и потврђује.

„Србија се означава као окупаторска држава, 'злокрвна земља', како ју је назвао Мило Ђукановић, а Срби, којих по последњем попису има 33 одсто, још једном бивају означени као антидржавни елементи и непријатељи”, рекао је Кнежевић.

Он је упитао на кога се односи израз „наша Црна Гора“ и да ли је то Црна Гора оних који су за њену слободу гинули или оних који данас, како је навео, нису спремни ни свећу да запале онима који су ту слободу платили животом.

Према званичним резултатима пописа становништва из 2023. године које је објавио Управа за статистику (МОНСТАТ), у Црној Гори живи 623.633 становника. Од тог броја, 256.436 грађана (41,12 одсто) изјаснило се као Црногорци, док се 205.370 грађана (32,93 одсто) изјаснило као Срби, што их чини другом најбројнијом националном заједницом у држави.

Према истим подацима, Бошњаци чине 9,45 одсто становништва, Албанци 4,97 одсто, Руси 2,06 одсто, Муслимани 1,63 одсто, док се 2,88 одсто грађана није национално изјаснило. У категорији „остали“ налази се 4,96 одсто становништва.

Подаци МОНСТАТ-а показују да Срби са својих 32,93 одсто чине готово трећину грађана Црне Горе, због чега је задржавање формулације о „насилној анексији“ изазвало додатне политичке полемике и расправе о историјском тумачењу догађаја из 1918. године.