Граја наливена вискијем

Улица Страхинића Бана у Београду одавно је постала чувена, са највише ексклузивних кафића и имућних посетилаца по квадратном метру, али ноћна шетња овом улицом може увек пријатно да изненади. Посебно некога ко три пута погледа у новчаник пре него што обрне туру у кафани. Не из пироћанских разлога, него да се не избламира ако му зафали.
А лепо је видети и паркинг испред блештећих локала, који изгледа као да је у току сајам аутомобила на отвореном.
Чак и у недељу, иако је у кафићима знатно празније, има гостију и одјекује весела граја, подмазана скупим пивом и жестоким пићима. Један младић, крупан и кратко ошишан, покушава да реши велики проблем: како да паркира огроман џип, који више личи на тенк, него на превозно средство за просечног смртника. Он је препречио прилично уску улицу Страхинића Бана, и чак је отворио врата да би боље сагледао ситуацију и избегао да огребе свог џиновског мезимца.

– Полако, брате. Полако, брате – помаже му пријатељ, који са још двојицом другара стоји испред металне грдосије и усмерава га, центиметар по центиметар. На паркинг-месту поред њега, сав се скупио "стојадин", као да страхује од знатно крупнијег колеге. Симпатичан мали уљез између бе-ем-веова и мерцедеса.

У кафићу "Инсомнија", окупила се близу поноћи углавном млађа екипа. Бучни и добро расположени момци углавном пијуцкају пиво по цени од 190 динара, а ко воли, може да цевчи "сок од јечма" и по цени од 250 динара. Виски кошта око 400 динара, у зависности од врсте.

Никола Пешут, ди-џеј менаџер локала, каже да је "Инсомнија", као и цела улица Страхинића Бана, осим домаћег, постало и стециште светског џет-сета.

– Свраћали су овде и Џо Кокер и комплетна постава групе "Бренд њу хевис" и други који су овде држали концерте. Долазе нам и кошаркаши, ватерполисти и странци у посети Београду. Рецимо, читава кошаркашка екипа Задра, обавезно дође да попије нешто код нас пре повратка у Хрватску – вели Пешут.

Међу посетиоцима је недавно био и тенисер Јанко Типсаревић. А где су познате фаце, има и лепих девојака спремних за дружење. Нема шта, пријатно изгледају, мало су нападније нашминкане, просек им је од 20 до 23 године. Меркају околину и момке. Потписник ових редова је, неприметно, али приљежно, покушавао да утврди да ли су некој од њих груди хируршки дорађене, како би улица оправдала свој жаргонски, помало циничан назив – "силиконска долина". На први поглед, рекло би се да је све стопостотно природно, а ако је за оправдање, попрсја жена су прилично добро скривена испод џемпера, па је тешко утврдити. За ту врсту новинарског истраживања потребно је сачекати следеће пролеће. Младић, који седи у друштву три девојке и два другара, нападно позива две младе даме да се сликају за новине.

– Седите, слободно, не гризем. Ајде, шефе, сликај – координира акцију самоуверени момак.

Никола Пешут каже да је за већину ових младих људи посета кафићима у "силиконској долини" пуко загревање и припрема за озбиљнији провод. Пијуцкање, или пак пијење, траје до један час по поноћи, а екипа се после тога размили по ноћним клубовима. Рачуница је проста: за друштванце од седам момака и девојака не гине цех од 100 еврића, чак и да су прилично умерени. А кад се томе дода наставак журке у неком од ноћних клубова, где је пиће још скупље него у кафићима, ето и идеје како две просечне српске плате човек списка у року од шест-седам часова.

Но, сваком своја мука и провод. Ако си виђен у улици Страхинића Бана, знаш да си на добром путу да без већих тегоба прегураш транзицију у Србији. Имена кафића су светска: "Ланголо", "Кандахар", "Наћос", "Плезир". Преко дана, поред људи који уживају у кафици, у локалима седе представници разних елита, организују се ручкови и сусрети, за пословне, стратешке, политичке или неке друге партнере. Увече долази до смене генерација, а имућнији млади људи преузимају ствар у своје руке. На ободу улице Страхинића Бана, у подножју Скадарлије, на ћошку је недавно стајала група Рома и добро се забављала. Смејали су се, вероватно без динара у џепу. Међу њима је и загрљани заљубљени пар. Пара немају, а у кафиће у Страхинића Бана, да се наслутити, не залазе. Може и тако.