Убио због дуга од 200 евра

Ж. Ј. из Бољеваца, недалеко од Сурчина, имао је 16 година када је ударцима бејзбол палицом, на смрт претукао седамнаестогодишњег Рома Бранка Јовановића. Говорило се тада да је повод за убиство била Јовановићева боја коже. Мотив је, међутим, био сасвим нешто друго. Окружни суд је, за убиство на свиреп начин како је оквалификовано дело, Ж. Ј. изрекао затворску казну од десет година.Служи је у КПД Ваљево.

Сада, две године од убиства, Ж.. Ј. каже да су проблеми који су постојали између покојног Јовановића и њега могли да буду решени другачије.

– Јовановић се „закачио” са мојим братом. Изузетно сам везан за брата, па сам решио да му помогнем. Његов проблем је и мој. Тога дана, крајем јануара 2007. године, договорили смо се са Јовановићем да се нађемо на локалном стадиону. Дуго смо причали. У једном тренутку, Јовановић је почео да псује и говори ствари које нам се нису допале. Потукли смо се. Наишли смо на шипку и почели да га урадимо. Тако смо га и убили – прича за „Политику” сада деветанестогодишњи Ж. Ј.

Оптужница Окружног тужилаштва у Београду, међутим, није се зауставила само на овом детаљу убиства. У њој се тврдило да је Ж. Ј. несрећног младића неколико пута бејзбол палицом ударио у главу. Потом су, наводи се, нападачи којих је поред Ж, било још три, изудараном младићу селотејп траком везали ноге у пределу скочних зглобова, руке, а потом и уста. Од премлаћеног младића узели су мобилни телефон, ем-пе три плејер и ручни сат. Напасници су потом Јовановића ставили на бицикл којим је дошао на договорено место и на њему га одгурали до канала „Вок”, недалеко од стадиона. Тако измрцвареног и излепљеног селотејпом, Јовановића су бацили у воду дубине три метра. Тренутак касније су се разишли.

На питање шта је био разлог да убије познаника, али и да ли је свестан шта је урадио, погледа упртог у даљину, одговара – 200 евра. Толико је, каже, Јовановић дуговао његовом брату.

– Нисам тада био свестан, али сам сада свестан тежине онога што сам урадио. И мој брат је овде у Ваљеву са мном. И њега је суд осудио на десет година. Лакше нам је када смо заједно. У истој смо соби, поверавамо се један другом. Много са њим разговарам о ономе шта смо урадили. Ваљда је тако лакше. Негде сматрамо да смо погрешили, а негде не – исповеда се Ж. Ј.

Цео његов живот је, како каже, требао да иде другим путем. После завршетка основне школе одлучио је да упише Богословију. Одувек је, вели, желео да постане свештеник. Бака га је повукла на ту страну…

– Планирам да, док сам овде, завршим средњу школу. Пре подне радим у радионици као лимар, а у слободно време играм кошарку, фудбал, игрице на сонију… Радим као и редар цркве у склопу Дома – објашњава Ж. Ј.

Криво му је, признаје, због свега што је урадио. Али је и, каже, свестан да повратка назад нема. Одлучио је да дигне главу и крене напред. Уз дубок уздах, у једном тренутку, ипак признаје да су „дечка убили безвезе”.

-----------------------------------------------------------

Одавно броји уназад

Познаника лупио циглому главу

В. Т. (20) из Бачког Градишта је у ваљевском дому за малолетнике годину и по. Почео је, каже, да броји уназад. Објашњава то јер је,каже,пола трогодишње казне затвора, на коју га је због убиства у самоодбрани осудило веће Окружног суда у Новом Саду, прошло. Жали због онога што се десило, али и напомиње да „нема по шта да иде код родитеља познаника којег је убио”.

– Осуђен сам због убиства које се догодило 2004. године. То се догодило у Бечеју, на почетку школске године. Било је убиство у самоодбрани – наводи В. Т.

Суђење је, каже, трајало дуже од две године. Признаје да је био пијан и дрогиран, односно да је помешао алкохолно пиће и лекове за смирење, када је извршио дело.

– Дошло је до свађе, па и туче. Ударио сам га циглом због чега је имао нагњечење лобање. Пао је у кому, а после два дана је умро. Био је старији од мене четири године – каже В. Т.

Пре изрицања казне, В. Т. је завршио Средњу електротехничку школу у Новом Саду. У ваљевском дому завршио је занат за бравара.

– Када изађем видећу чиме ћу се бавити. Одлучићу хоћу ли радити у својој струци или као бравар. Имам положено за све категорије, па могу да будем и возач – објашњава В. Т.

Иако је „почео да броји уназад”, В. Т. није добио погодност да одлази кући на викенд.

– Требало би ускоро да почнем да излазим – каже В. Т.