Ратни „кутак незаборава” Четврте бригаде

Врање – Поштујући ону народну: „Не заборави прошлост да би имао бољу будућност”, припадници Четврте бригаде Копнене војске и гарнизона Врање су прошле године у касарни „Први пешадијски пук књаза Милоша Великог” уз лично залагање бригадног генерала Милосава Симовића осмислили, формирали, опремили и уредили собу која чува од заборава сећање на војничку историју Врања и околине.

На какав пријем је наишао овај пројекат Четврте бригаде Копнене војске у Врању на најбољи начин илуструје податак да је овај „кутак незаборава”, како га зову припадници ове херојске бригаде, до сада обишло петнаест хиљада посетилаца. Изабела Савић, туристички посленик из Врања, каже да је град под Пржаром, уз музеј-кућу књижевника Боре Станковића, локалитет Марково кале, Бели мост, чесму Ђеренка, постао познат по Спомен-соби Четврте бригаде и гарнизона Врање.

– За разлику од ранијег периода, све је више школских екскурзија из скоро свих крајева Србије и Републике Српске које обилазе Спомен-собу Четврте бригаде Копнене војске у Врању – каже Савићева.

Приликом недавне посете касарни „Први пешадијски пук књаза Милоша Великог” у друштву министра одбране Драгана Шутановца, војни представници тридесетак земаља изразили су велико поштовање и одушевљење уз јединствен коментар: Спомен-соба Четврте бригаде Копнене војске у Врању је, нема сумње, пример како се великим залагањем и љубављу може представити историја српске војске и народа.

Потпоручник Милан Гујаница, задужен за функционисање овог драгуља за незаборав, каже да се на опремању и уређењу радило са великим ентузијазмом.

– Захваљујући томе много тога сачувано је од заборава и моћи ће да се прикаже будућим генерацијама, што је велика сатисфакција за све нас – каже Гујаница и напомиње да је идејни творац собе и „кутка незаборава” бригадни генерал Милосав Симовић. – Њему су несебично помагали капетан Слађан Михајловић и Владан Стевановић, поручници Андреја Петронијевић и Предраг Трајковић, потпоручници Срђан Стевановић и Милан Гујаница, старији водници Мирослав Вељковић, Радослав Ђорђевић и Небојша Петковић и екипа грађевинских мајстора које је предводила Невенка Галић – вели потпоручник Гујаница.

Показујући Спомен-собу, потпоручник Гујаница каже да се ту налазе спомен-плоче са 5.440 имена Врањанаца и људи из околине, погинулих у ослобађању Врања од Турака 1878. године, у Балканским ратовима, Првом и Другом светском рату, рату из 1999. године и током кризе на југу Србије 2000. и 2001. године. Ту је и „вечни огањ” којим се симболично одаје почаст свим погинулима.

– На спомен-плочи под редним бројем 122 исписано је име Димитрија Туцовића, као припадника Пешадијског пука књаза Милоша Великог – каже потпоручник Гујаница и додаје да имена страдалих није било једноставно пронаћи. У Музеју Српске православне цркве у Нишу, захваљујући уредној евиденцији пуковског свештеника Милана Јовановића, сачуван је списак погинулих Врањанаца из састава Првог пешадијског пука.

Уз вечно кандило које светли, на мермерну плочу са уклесаним именима старешина и војника страдалих 1999. године стављена је мала црвена јабучица, као она коју су прабаке и баке стављале на шифоњер да мирише цела соба. За тренутак се осети тај већ заборављени мирис. А у тмини, испред мермерне плоче са именима, мирно војнички и јуначки стоји старина. Ништа не говори. Очи су му само засузиле, јер му његових 86 година не дозвољавају да плаче. Дека Добривоје стоји као стена и ништа не говори. После извесног времена проговара да на мермерној плочи има „његове крви”:

– Има, и увек је било, таква нам је судбина синко. Од „пусто турско, преко балкански и сви ови ратови наовам’” Срби су гинули – каже старина и показује остарелом руком: све су ово моји унуци, моја деца... и Батица Пауновић, војни обвезник, потпуковник Симо Ивошевић, старији водник Жељко Алар, војник Бранислав Басара, мајор Љубисав Стојановић, војник по уговору Димче Стаменов, војни обвезник Нинослав Миленков, војник Слободан Мирковић, војни обвезник Александар Поповић, капетан Драган Лукић и заставник Милош Бундало – каже старац кога су његови уз све поштовање придржали и након обиласка Спомен-собе извели.