Трампова обећања држе цену нафте под контролом

Свет­ски тр­гов­ци наф­том са од­ло­же­ним да­ту­мом ку­по­ви­не енер­ген­та у бу­дућ­но­сти, још не ре­а­гу­ју на ре­ал­ност у ко­јој број­ни по­тро­ша­чи ба­ре­ла опа­сном бр­зи­ном тро­ше рас­по­ло­жи­ве по­сто­је­ће фи­зич­ке ре­зер­ве „цр­ног зла­та”. Aко та по­тро­шња бу­де на­ста­вље­на са­да­шњим тем­пом, ис­пум­па­ва­ње из стра­те­шких ре­зер­во­а­ра мо­гли би вр­ло бр­зо да до­так­не „опе­ра­тив­ни па­тос” ко­ји угро­жа­ва функ­ци­о­ни­са­ње до­тич­них скла­ди­шта: у том слу­ча­ју це­на ба­ре­ла наф­те ла­ко би мо­гла да од­ле­ти на из­ме­ђу 150–200 аме­рич­ких до­ла­ра.

Ово дра­ма­тич­но упо­зо­ре­ње Ме­ђу­на­род­не аген­ци­је за енер­ги­ју и слич­не не­дав­не по­ру­ке ру­ко­вод­ста­ва аме­рич­ких нафт­них ги­га­на­та „Екс­он мо­бај­ла” и „Ше­вро­на” ве­за­на су за по­тре­бу хит­не нор­ма­ли­за­ци­је из­во­за наф­те кроз Ор­му­ски мо­ре­уз. Упр­кос овим уза­стоп­ним сиг­на­ли­ма за уз­бу­ну свет­ске нафт­не бер­зе у од­ре­ђи­ва­њу це­на ба­ре­ла већ ви­ше од три ме­се­ца по­кре­ће и оба­ра – јед­на на­да.

А то је, да ће ка­ко са и без прет­њи Те­хе­ра­ну и све­ту по­ру­чу­је шеф Бе­ле ку­ће До­налд Трамп – спо­ра­зум са Ира­ном би­ти по­стиг­нут „уско­ро”, „сле­де­ће сед­ми­це”, „за две не­де­ље”... Или, ће ка­ко је ју­че по­ру­чио 47. пред­сед­ник САД, Иран мо­ра­ти да пла­ти, што то­ли­ко ду­го оду­го­вла­чи да при­хва­ти спо­ра­зум „ко­ји би био до­бар за њих”. На ту вест бер­зе су ју­че, на­кон ви­ше­днев­ног оба­ра­ња це­на ба­ре­ла, по­но­во по­ди­гле вред­ност стра­те­шке си­ро­ви­не: брент је по­ску­пео на око 93,19 до­ла­ра (плус 1,9 од­сто у од­но­су на уто­рак), док је ла­ка тек­са­ска наф­та ишла за око 90,11 до­ла­ра (плус 2,7 од­сто не­го дан ра­ни­је).

Да ли је на по­мо­лу још же­шћи су­дар Аме­ри­ка­на­ца и Ира­на­ца у Пер­сиј­ском за­ли­ву и ши­ре, не­из­ве­сно је, по­го­то­во на­кон ла­ви­не по­ру­ка и деј­ста­ва Ва­шинг­то­на и Те­хе­ра­на од по­чет­ка сед­ми­це...

Аме­ри­ка ће об­ја­ви­ти „то­тал­ну по­бе­ду” над Ира­ном у сле­де­ће две сед­ми­це, по­ру­чио је Трамп истог да­на ка­да је ар­ми­ја САД по­го­ди­ла два ре­зер­во­а­ра во­де у иран­ском при­мор­ском гра­ду Си­рик, уз „про­пор­ци­о­нал­но са­мо­од­брам­бе­но деј­ство­ва­ње” про­тив ни­за иран­ских про­тив­ва­зду­хо­плов­них и ра­дар­ских си­сте­ма на­до­мак Ор­му­за. Та че­тво­ро­ча­сов­на деј­ства вој­ске САД усле­ди­ла су ина­че на­кон још не­ра­све­тље­ног узро­ка па­да аме­рич­ког рат­ног хе­ли­коп­те­ра „апач” то­ком ноћ­не па­тро­ле из­над те­ри­то­ри­јал­них во­да Ома­на. Ва­шинг­тон је убе­ђен да су га обо­ри­ли Иран­ци, што Те­хе­ран од­луч­но де­ман­ту­је. Што је, са­мо по се­би, нео­бич­на си­ту­а­ци­ја: обич­но у ра­то­ви­ма онај ко има ва­зду­хо­плов­ну си­лу ка­да из­гу­би ле­те­ли­цу твр­ди да је у пи­та­њу „квар”, док про­тив­ник чи­ја ПВО деј­ству­је, твр­ди да је „обо­ре­на”. Са­да Аме­ри­кан­ци без ус­те­за­ња ка­жу да је њи­хов моћ­ни „апач” обо­рен, а Те­хе­ран пре­ко по­лу­зва­нич­них ме­ди­ја не же­ли да му се при­пи­ше тај вој­нич­ки успех, твр­де да не­ма­ју ве­зе са „па­дом” хе­ли­коп­те­ра.  

Иран­ски ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва Абас Арак­чи упо­зо­ра­ва да „Аме­ри­ка те­сти­ра од­луч­ност” Те­хе­ра­на, као и да „стра­не тру­пе ако же­ле да бу­ду без­бед­не, мо­ра­ју да на­пу­сте ре­ги­он”. То је из­ја­вио на­кон што је Иран (на­кон аме­рич­ких деј­ста­ва) га­ђао ни­зом ба­ли­стич­ких ра­ке­та (про­це­не се кре­ћу из­ме­ђу че­ти­ри и два­де­сет јед­не) вој­не ба­зе у Јор­да­ну, Ку­вај­ту и Ба­хре­и­ну.

Зби­ва­ња у Пер­сиј­ском за­ли­ву не укла­ња­ју чи­ње­ни­цу да се аме­рич­ке стра­те­шке ре­зер­ве наф­те спу­шта­ју ка ни­воу ко­ји ни­је ви­ђен још од 2003. го­ди­не. Нај­но­ви­ји по­да­ци от­кри­ва­ју да су ре­зер­ве наф­те са­мо прет­ход­не не­де­ље па­ле за 9,1 ми­ли­он ба­ре­ла, док су ре­зер­ве бен­зи­на сни­же­не за око 1,2 ми­ли­о­на ба­ре­ла. Упр­кос рат­ним деј­стви­ма, аме­рич­ки ми­ни­стар енер­ге­ти­ке Крис Рајт про­це­њу­је да „нафт­ни са­о­бра­ћај кроз Ор­му­ски мо­ре­уз зна­чај­но ра­сте”, при че­му ће ипак би­ти по­треб­ни ме­се­ци да се вра­ти нор­мал­ним то­ко­ви­ма.

Ме­ђу­на­род­на аген­ци­ја за енер­ги­ју упо­зо­ра­ва да свет иде ка „не­ви­ђе­ној де­струк­ци­ји тра­жње” стра­те­шког енер­ген­та и ње­го­вих де­ри­ва­та. На­и­ме, свет­ска тра­жња бен­зи­на у дру­гом квар­та­лу ове го­ди­не (за­кључ­но са ју­ном) па­ла је за око 2,45 ми­ли­о­на ба­ре­ла днев­но. Реч је о опа­сном сиг­на­лу за гло­бал­ну при­вре­ду, про­це­њу­је по­ме­ну­та аген­ци­ја. 

Да ли је Аме­ри­ка пред Трам­по­вом „то­тал­ном по­бе­дом над Ира­ном”, од­но­сно да ли ће „Те­хе­ран мо­ра­ти са­да да пла­ти це­ну”? Или ће као што пре­ти Те­хе­ран „стра­не тру­пе ра­ди сво­је без­бед­но­сти мо­ра­ти да на­пу­сте ре­ги­он”? Мо­жда и ни­је чуд­но што нафт­не бер­зе, бар у овом тре­нут­ку, још од­би­ја­ју да при­хва­те мо­гућ­ност нафт­ног „ар­ма­ге­до­на”.